Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СРБИЈА У ГИНИСОВОЈ КЊИЗИ РЕКОРДА

Од Новака до плетенице дуге 820 метара

Највећа кобасица на свету, најмасовнији матурски плес и подвизи снагатора само су неке од „дисциплина” у којима су наши грађани стекли звања светских рекордера
(Фото „Јужне вести”)

Шта је заједничко Новаку Ђоковићу, кобасичарима из Турије и шабачком фризеру Николи Кулезићу? Тајанствена нит која их спаја је Гинисова књига рекорда. Заједно с матурантима који су учествовали у највећем плесу и снагатором Ервином Катоном, сви су они чланови шаролике „репрезентације” која брани боје Србије у највећој светској ризници подвижника.

Што се Ђоковића тиче, он је 2017. године, према интернет издању Гинисове књиге рекорда, „укњижен” као тенисер с највећом зарадом у каријери (109,8 милиона долара), испред Роџера Федерера (109,3 милиона) и Рафаела Надала (91,1 милион). Тај редослед је данас извесно другачији, услед Новакове играчке паузе, али наш ас је, иначе, по још две ставке уврштен у Гинисову књигу и 2015. године.

Тада је убележен по рекордном броју освојених титула на Аустралијан опену (пет пехара до тада), али и као учесник најдужег икада одиграног финала гренд слем турнира – меча у којем је тријумфовао над Надалом после пет сати и 53 минута.

С обзиром на строг режим исхране који намеће врхунски спорт, тешко да би се Ђоковић обрео у Турији, војвођанском месту које је пре пет година постало светска престоница кобасице. Захваљујући Удружењу „Кобасицијада” и истоименој манифестацији, те 2013. десеторо људи предвођених Мирославом Медурићем, званим Чика, саставило је џиновску кобасицу дужине 2.029 метара и тежине око 2,3 тоне. Ипак, као рекорд у Гинисовој књизи убележен је само пречник скуваног дела „кобасичетине” (3,97 метара). Наиме, према пропозицијама, да би постигао рекорд, овај специјалитет је морао да буде и припремљен за јело. Део који је касније скуван у сировом стању је тежио 340, а после седмочасовног барења – 255 килограма. Гинис је забележио и рецепт из Турије: свињско месо, со, бибер, блага и љута паприка. Мало је фалило да ове године и Ниш, захваљујући гастрономији, доспе међу рекордере јер је у овом граду, на недавно завршеној „Бурегџијади”, испечен бурек пречника два метра и тежине 200 килограма. Али, за долазак Гинисове комисије организатори нису имали новца.

Пад Весне Вуловић
Према Гинисовој књизи, рекорд за највиши пад који је нека особа преживела без падобрана држи Весна Вуловић, некадашња Јатова стјуардеса, која је преминула пре две године. На сајту Гиниса се подсећа на случај из 1972. кад је Весна Вуловић, са свега 23 године, једина преживела пад Јатовог авиона „ДЦ- 9” са 10.160 метара висине изнад села Српска Каменица у данашњој Чешкој. После тога, провела је 27 дана у коми и 16 месеци у болници опорављајући се од вишеструких прелома костију, наводи се на сајту.

Поједини рекорди постављани су и у „међународној сарадњи”. Тако су српски матуранти 2011. учествовали у великом матурском плесу који се одржава широм Европе. Те године, уз композицију „Слепи миш” Јохана Штрауса, кадрил је заплесало рекордних 33.202 матуранта на трговима 51 града у осам држава: Србији, Словенији, Хрватској, Македонији, Мађарској, Чешкој, БиХ и Словачкој. Гинис је номинално приписао рекорд Плесном савезу Словеније, организатору традиционалне манифестације која се и даље одржава.

Међу појединцима из Србије који су и по више пута осванули у овој књизи, истичу се Далибор Јаблановић из Стубице код Параћина и Ервин Катона, стронгмен из Суботице. Што се Јаблановића тиче, Гинис тренутно бележи четири његова рекорда. Први је одмотавање ролне тоалет папира једном руком за свега 9,80 секунди. Друга два су рекордни број кашика наређаних по лицу (31 комад) и телу (79 комада) којима је балансирао дуже од пет секунди. И четврти Јаблановићев подвиг је то што је за 30 секунди успео да 29 коцкица за друштвене игре сврста у „линију” и постави на исти број. И то – везаних очију.

Катона, који је својевремено на стронгмен такмичењима проглашаван и за најјачег човека на свету, држи три рекорда. Најпре је 2009. у Милану читав минут и две секунде успео да голим рукама, уз помоћ ланаца с ручкама, задржи возило тежине 980 килограма пуно путника на нагибу од 45 степени. Затим је 2011. на надметању у Кини за рекордних 8,15 секунди прешао дистанцу од 20 метара носећи на раменима 300 килограма терета. Најзад, 2014, такође у Кини, утркивао се у превртању џиновске гуме тешке 440 килограма на полигону од 20 метара. Џиновски точак, Катона је окренуо осам пута за 41 секунду, чиме је оборио свој рекорд од 43 секунде, постављен две године раније.

Никола Кулезић, фризер из Шапца, Гинисов је рекордер у најдужој надоградњи косе захваљујући плетеници дужине 820 метара и 29 центиметара, коју је 2013. израдио од синтетичке косе различитих боја и нијанси, користећи технике чворова, плетења, везивања и спаљивања. Џиновска кика, за чију је израду било потребно месец дана, надограђена је после десеточасовног „монтирања” на косу модела Иване Кнежевић.

Међу рекордима из Србије је и најдужа парада „дачија” аутомобила, 2011. у Суботишту, у којој је учествовало 258 возила. Истини за вољу, има и неславних рекорда, па је тако 2003. рагби репрезентација ондашње Србије и Црне Горе против Француске на Медитеранском купу у Бејруту, претрпела највећи пораз који је у међународним утакмицама у овом спорту претрпео један тим. Било је 120:0 за Французе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.