Грделица грађена без дозволе

Надлежни из министарства наводе да немају сазнања да ли је у конкретној ситуацији примењен Закон о планирању и изградњи, када је реч о обавезама извођача радова, стручног надзора и инвеститора о начину обавештавања и доношењу одлука. Они не знају ко је и на основу чега наложио измену пројекта, али је утврђено да никада званично није спроведен поступак за измену главног пројекта и прибављање нове грађевинске дозволе. То практично значи да је потпорна конструкција грађена нелегално. Поставља се питање како је то могуће јер је обавеза републичке грађевинске инспекције да контролише градилиште. Од министарства ни јуче нисмо добили одговор да ли је и када инспекција била на градилишту и да ли је уочила неправилности.

Министарство у пријави упућеној Инжењерској комори инсистира на  утврђивању одговорности извођача радова јер није градио према главном пројекту и измене нису спроведене по закону већ су последица договора између инвеститора „Коридора Србије” и извођача радова. Такође траже и утврђивање одговорности стручног надзора – америчке компаније „Луис Бергер”, коју су „Коридори Србије” ангажовали да штити интересе инвеститора. Та компанија је имала обавезу да упозори извођача и инвеститора да се радови изводе по пројекту који нису одобрили надлежни органи као и да наложи обуставу радова.

Али, будући да су у пријави осим имена одговорних инжењера у „Азвију” и „Луис Бергеру”, наведена и имена пројектаната из Саобраћајног института ЦИП и „Института за путеве”, који су 2010. пројектовали и технички контролисали такозвану косину 2, а према чијем пројекту није грађено, јуче је огласио Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а.

– Косина која се обрушила рађена је по другом пројекту за који ЦИП није дао сагласност нити је то од њега тражено. Због тога је потпуно несхватљиво зашто су пријаве поднете против пројектаната ЦИП-а, који нису радили пројекат према коме је грађена косина која се обрушила нити су у њему учествовали на било који начин – тврди Игњатовић.

Нејасно је зашто се нигде не спомињу пројектанти који су изменили првобитни пројекат. У „Коридорима Србије” кажу да је после указивања на недовољну заштиту, почетком 2016. ЦИП-ов пројекат измењен и Грађевински факултет из Београда је урадио нови пројекат. И тај нови пројекат је у међувремену претрпео чак 11 измена услед, наводе у „Коридорима”, неповољних и непредвидивих хидрогеолошких услова.

Грађевински факултет се до сада није оглашавао иако је ових дана прст упиран и у њих. Шефица кабинета декана Бранка Божића рекла је да је одсутан до 6. септембра и да продекани на ову тему неће давати изјаве.

Дмитар Ђуровић, бивши директор „Коридора Србије”, јуче није одговарао на позиве „Политике”, али би занимљиво било да се чује како је инвеститор дозволио толике промене пројекта, зашто није поштовао законску процедуру и да ли се консултовао са фирмом која је контролисала радове. Као и то да ли је на ове проблеме указивао министарству, које је урадило ревизију првобитног пројекта и за њега издало дозволу.

Овоме је сасвим сигурно кумовало то што се за преовлађујући критеријум при избору пројектаната и извођача радова, узимају минималне цене. Последица тога су слаб квалитет пројеката и изведених радова. По истом принципу приликом израде просторног плана и експропријације земљишта, најчешће се узима што мања ширина заштитног појаса поред ауто-пута. Због тога је приликом израде косине, њен нагиб већи од технички савладивог, па при пројектовању и каснијем извођењу, настају овакве ствари. Све су то проблеми о којима се годинама говори, али се мало шта предузима да се нешто промени.