Грделица не сме пасти

У случају градње путева потребно је, објашњава, избећи зоне потенцијалних клизишта, а уколико то није могуће, каже, санација клизишта и стабилизација косина раде се пре него што се обаве остали грађевински радови. „А не да се заврши ауто-пут и потом санирају клизишта.”

Урбаниста Бранко Бојовић, својевремено задужен за трасирање Коридора 10, каже да је јужни крак овог коридора прешао пешке у намери да се упозна са тереном као члан државне комисије и понуди најбоље решење за будућу трасу ауто-пута.

– Простор Грделице је тесан и велика ширина ауто-пута тражи велики засек. Земљиште у клисури, такозвани флиш, тешко је за рад јер је нестабилно. Зато је државна комисија пре две деценије предлагала да се две траке ауто-пута кроз клисуру ставе једна на другу, да правац Лесковац–Скопље буде на горњем нивоу, а Скопље–Лесковац на доњем, како би се избегли велики усеци. Тај предлог је касније одбачен и пројектован је ауто-пут максималне ширине – каже Бојовић за „Политику”.

Један од инжењера који су учествовали у пројектовању појединих деоница на Коридору 10 каже да су пројектанти имали мало времена за истраживање и пројектовање. Наводи да је за те припреме потребно дупло више времена него за грађење ауто-пута. Према његовом мишљењу, мало се пажње посвећује геолошким истраживањима, а „Путеви Србије”, као наручилац и финансијер посла, немају запосленог геолога који би и са те стране могао да контролише пројекте. У покушају да се уштеди новац штеди се и на истраживању и припремним радовима. Градња кроз Грделичку клисуру је најскупља, па километар ауто-пута кошта око 20 милиона евра. Поређења ради, градња километра ауто-пута у равници кошта око три милиона евра, а на брдовитом терену до седам милиона.

Управо због сумње да земљиште није адекватно истражено, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поднело је пријаву за одузимање лиценци против 16 инжењера ЦИП-а и Института за путеве (који су радили и контролисали главни пројекат деонице Грделица – Царичина долина), као и против инжењера извођача радова „Азвија” и надзорног органа „Луиса Бергера”.

Милош Лазовић, професор Грађевинског факултета у пензији, јуче је за „Политику” рекао да га је шпанска компанија „Азви” ангажовала као консултанта за ново пројектно решење „Косине 2”, која се недавно срушила, али није желео да коментарише зашто није примењен пројекат ЦИП-а.

– Сматрам да треба да се оформи независна стручна комисија која би утврдила зашто се зид обрушио, да ли су геолошка истраживања и пројекат били добри, као и да ли је грађено како треба – рекао је Лазовић.

За све ово време, од када је зид урушен, нису се оглашавали извођач радова и надзорни орган, осим што су медији известили да се „Азви” повукао са градилишта „Косине 2” јер се на косини више и не ради. Градиће се галерија, која није првобитно предвиђена. Зато је уведен подизвођач „Интеграл”, који ради на том делу. Ова фирма градила је и Жежељев мост у Новом Саду. Каснили су са завршетком две године, а и сада траје спор између ове фирме и „Мостоградње”, која је била подизвођач на изградњи моста.

Ни надзорни орган, америчка компанија „Луис Бергер”, није непозната домаћој јавности. Они од 2011. надзиру градњу Коридора 10 од Грабовнице до Левосоја, а били су задужени и за мостове преко Аде Циганлије, Пупинов и мост Слобода у Новом Саду.

Светска банка је ову консултантску кућу 2015. године ставила на црну листу. Забрањено јој је било да годину дана учествује на пројектима које финансира ова банка због учешћа у корупционашкој афери. Представници те америчке фирме подмићивали су локалне политичаре у Вијетнаму како би реализовали два пројекта која је финансирала Светска банка.