Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Незаборављени „фића” – прва љубав југословенских возача

Манифестација „Дружење са ’фићом’ и ’веспом’” одржаће се данас испред Музеја Југославије. – Биће представљено шездесетак возила чија је појава на тржишту покренула потпуно другачији начин живота
Некада најпопуларнији четвороточкаши на југословенским друмовима представиће се уз музику шездесетих и седамдесетих (Фото Музеј Југославије)

Чувене боросане замењене су сандалама, а уместо црвених киоска за виршле свуда по граду никли су „фаст фудови”. Нема више панталона звонцара, крагни на шпиц, нити синдикалних одлазака на море. У прошлости су остале металне папилотне и улице које миришу на „брион”, а самопослуге са металним рафовима сада су постале хипермаркети.

Али он никада није заборављен. И даље има своје обожаваоце – људе који се куну да је био најбољи. Не, није Тито.

Реч је о најпопуларнијем југословенском аутомобилу, легендарном „фићи”.

Љубитељи овог возила, симбола некадашњег времена, окупиће се овог викенда на платоу испред Музеја Југославије, где ће данас у 10 часова бити отворена манифестација „Дружење са ’фићом’ и ’веспом’”. Смотра чији ће централни део бити изложба модела некада најпопуларнијих четвороточкаша и двоточкаша на југословенским друмовима одржаће се уз музику шездесетих и седамдесетих, а биће организована и дечја радионица „Обоји свог ’фићу’”, гласање за најлепша возила и представљање књиге „Живот у снази мотора” о професору Михаилу Борисављевићу.

– Манифестација се одржава седми пут, а „веспе” су са нама већ две године. Догађај окупља локалну публику, а међу њима највише породице. Желимо да нагласимо да Музеј Југославије не брине само о предметима из своје колекције, већ чува много шире наслеђе – објашњава Сара Сопић, координаторка пројекта у Музеју.

На изложби ће бити представљено педесетак „веспи” и шездесетак „фића”. Најстаријег међу њима у Београд ће довести Владимир Пољак из Загреба. Његово возило је из 1964. године и произведено је девет година након што је први српски „фића” рађен по лиценци италијанског „Фијата” изашао из погона крагујевачке „Црвене заставе”.

– „Фића” се производио од 1955. до 1984. године, а тих првих возила готово да више нема. Појавио се у тренутку када је почело подизање животног стандарда у држави и било је то прво возило које је себи могао да приушти обичан грађанин – објашњава Владимир Веселиновић, један од оснивача Удружења историчара аутомобилизма, и додаје да је савременик „фиће” на друмовима широм земље била „веспа”, која је зато и укључена у смотру пред Музејом.
Појава „фиће” на нашем тржишту направила је прави бум. То возило је, истиче Веселиновић, Југословенима у потпуности променило дотадашњи начин живота.

– То је оно најлепше време старе Југославије, када су се „веспе” возиле по граду, а „фићама” одлазило на море. Први пут људи су добили могућност да путују и живе другачијим животом. „Фића” је тако поставио Југославију на точкове и донео потпуно нове аспекте живота – прича Веселиновић.

Мали, практични и економични аутомобил многима је постао као члан породице.

Убрзо се „фића” увезао у све сфере српског друштва. Користио се у службама милиције, поште, санитета, сервисној служби Ауто-мото савеза Југославије, ауто-школама и у многим предузећима. За његовим воланом освајале су се ауто-трке у земљи.

– На Стадиону „Ташмајдан” 1978. године одржана је прва ауто-гол утакмица у Европи, а тимови су возили баш „фиће”. Били су ту голови и огромна лопта коју су аутомобили гурали, сударајући се међусобно – приповеда Веселиновић.

„Фића” је постао и лик поп културе. Уписао се и у нека од најважнијих остварења српске кинематографије, а први пут на филмском платну појавио се у остварењу „Велика турнеја”. На њему је вожњу обучавао Бане Бумбар из серије „Грлом у јагоде”, али далеко најпознатију ролу овај ауто остварио је у филму „Национална класа” где га је возио Драган Николић.

Наравно, стигао је и до Тита. Делегација Крагујевца га је, препричава Веселиновић, 25. маја 1959. године поклонила Јосипу Брозу за рођендан, а он га је затим даривао свом сину.

Од 1955. до 1985. године у крагујевачкој „Црвеној застави” произведено је готово милион ових возила у 11 верзија, а више од 35.000 аутомобила извезено је у 15 земаља света.
Али, време је текло, производне траке на којима се стварао „фића” су стале и на сцену су ступили нови миљеници нације. Били су то „кец – стојадин” и „југо”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vuja
Nedostaje nam stalna postavka Fiće u nekom muzeju. Skup entuzijasta i ljubitelja je uredu, da nije njih ne bi imali ništa a organizatorima veliko hvala što su nam omogućili da uživamo makar i onda kada dogovore okupljanje. Međutim to nije dovoljno, našeg fiće u raznim varijetetima nema nigde a u muzeju u Torinu njihov Fiat 500 ima zasebnu prostoriju u kojoj je izložen samo taj eksponat. I baš tu je najveća gužva, dolaze u posetu svi, i Italijani i brojni turisti a slikaju se više nego kraj ekskluzivnih automobila malih serija... Pored Beograda logično bi bilo da je najkompletnija postavka u Kragujevcu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.