Аргентина тражи од ММФ-а хитну позајмицу од 50 милијарди долара;

Кад је долазио на власт, конзервативни бизнисмен Маурисио Макри обећао је да ће економију вратити на прави колосек после левичарских и популистичких скретања своје претходнице Кристине Фернандес де Киршнер. Три године касније, Аргентина је принуђена да узме позајмицу од Међународног монетарног фонда (ММФ) да не би банкротирала.

Влада десног центра председника Макрија недавно је затражила превремену исплату 50 милијарди долара, колико је пре неколико месеци договорила са представницима фонда. ММФ је остао у лошем сећању бројних Аргентинаца откако је њихова земља 2001. банкротирала и поред тога што се придржавала савета међународне установе из Вашингтона.

Институција на чијем је челу Кристин Лагард пре неколико месеци је јужноамеричкој држави одобрила кредит. Новац још није требало да буде уплаћен, али је влада из Буенос Ајреса затражила паре „пре рока”, у страху да неће моћи да исплати дугове и подмири друге обавезе, пише аргентински лист „Кларин”. Макријеви сарадници отпутовали су почетком недеље у Вашингтон надајући се да ће убедити Кристин Лагард да је њиховој земљи одмах потребна финансијска инјекција. Песо, тамошња валута, ове године је изгубио скоро половину вредности у односу на амерички долар, инфлација је једна од највећих на свету – 30 одсто, у јуну је забележена рецесија од скоро седам одсто. Пристајући на аранжман пре извесног времена, ММФ је тражио да Буенос Ајрес смањи инфлацију на мање од 17 одсто до следеће године и доведе је на девет одсто до 2021.

Усред девалвације националне валуте и скока цена, земљу је погодила и суша. Ове године за четвртину се смањио принос житарица, виталног дела тамошње економије. Захваљујући извозном буму пољопривредних производа, Аргентина се опоравила после шока из 2001, и успела да до 2007. врати целокупни дуг Међународном монетарном фонду, што се догодило за време председника Нестора де Киршнера. Кад је после њега на место шефа државе дошла његова супруга Кристина (2007–2015), влада је национализовала бројна предузећа, повећала јавну потрошњу, субвенционисала градски превоз и електричну енергију, контролисала цене и валутни курс, одбијајући стране инвеститоре и подстичући црну берзу. У предизборној кампањи, Макри, који је наследио грађевинску компанију, а и сам је створио успешан бизнис, обећао је да ће Аргентина поново постати земља слободног тржишта, где ће понуда и потражња, а не држава, одређивати цене. Иако је укинуо бројна социјална давања и дотације из ере Киршнерових, председник није привукао очекивана страна улагања, па у државној каси и даље зјапи рупа.

Да би зауставио пад валуте и довео буџет у ред, Макри је недавно повећао каматне стопе, смањио капиталне инвестиције у инфраструктуру скоро за трећину и увео порез на извоз. Признао је да је овом последњом мером погазио предизборно обећање о слободном тржишту, али је додао да је земља у „ванредном стању” и да ће на извозним тарифама следеће године зарадити 12 милијарди долара.

У трећој најснажнијој латиноамеричкој економији милиони становника су осиромашили услед финансијског колапса пре 17 година, кад је држава, неспособна да отплаћује приспеле кредите, ограничила суме које су грађани могли да подижу са банковних рачуна. Због зарада које неретко нису усклађене са скоком цена, живот је и данас тежак за широке слојеве становништва. И Анкара и Бразилија ове године се боре са драстичним обезвређивањем националних валута, подсећа „Фајненшел тајмс”. Дневник додаје да се Аргентини, Турској, Бразилу и Индонезији догађа слична ствар – после вишегодишњег високог привредног раста и прилива капитала, ове земље се суочавају са одливом страних инвестиција, које одлазе у ЕУ и САД, на дестинације далеко сигурније у очима улагача. Како пише аргентински лист „Пахина досе”, Макри је за кризу окривио бившу власт, грађане (поручио им је да живе преко губера), трговински рат између Америке и Кине, све и сваког кога је могао да се сети, изузев себе самог. Председник има само годину дана да до следећих председничких избора убеди гласаче у ову верзију догађаја. У међувремену, његови сарадници убеђују Кристин Лагард да неће изневерити очекивања фонда и да ће дефицит у аргентинском буџету следеће године бити – нула.