Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лекције о отаџбини и још понечему

У ком правцу треба поћи: споменик кнезу Михаилу (Фото Д. Јеремић)

Променили су три државе, две химне и две заставе, већина њих запамтила је и бомбардовање 1999. године, а нису им стране ни уличне демонстрације као начин да се измени оно што законским путем не може или се тешко мења. У међувремену, Европа је избрисала границе многих држава, које су сада део Европске уније, а Република Србија од 2001. године гради и оправдава своју демократичност. Треба усвајати нове појмове као што су демократско уређење државе, живот са другим народима, поштовање националних мањина, глобализација, људска права... 

Основци и средњошколци добили су 2001. године нови предмет, грађанско васпитање, чији је један од задатака да васпитава и образује младог појединца који живи у овим, релативно новим, друштвеним приликама.

– Колико нов, толико је овај предмет већ био присутан у нашим школама, али на часовима одељенског старешине. Сада је реч о обавезном изборном предмету, што није најбоље решење, будући да деца треба да бирају између грађанског и веронауке, а неопходно је да разумеју и веру, која је такође део грађанског друштва – каже Бранка Бубањ, једна од аутора уџбеника из грађанског васпитања, иначе професорка српског језика и књижевности у новосадској основној школи „Ђорђе Натошевић”.

Програм овог предмета осмишљен је тако да полази од свести о себи, исказивању сопствених осећања, до свести о другима, упознавања са ужом, па онда и широм друштвеном заједницом.

– У првом и другом разреду основне школе у центру пажње је дете, малишани треба да анализирају своје поступке у одређеним ситуацијама, да размишљају о томе како га види ужа породица и пријатељи. У трећем и четвртом разреду деца уче о ужој друштвеној заједници у којој живе, а у петом и шестом праве пројекте како би уредили део школе или школске околине. У завршним разредима упознају се са нивоима власти, од месне заједнице до покрајинске власти – објашњава Бранка Бубањ.

У средњој школи ђаци уче о грађанском друштву, његовим коренима, принципима демократије, али обрађују и појмове као што су дискриминација, појам различитих идентитета, предрасуде, ксенофобија, мултикултуралност, истиче Бубањ. Предвиђено је и упознавање са европским институцијама, као што је Европски суд за људска права, на пример.

– Не може добро разумети друге онај ко не разуме себе и зато је важно да се неке лекције из националне књижевности не прескачу. На семинарима се често чује предлог да се у читанке уврсти више модерних текстова, али мислим да не треба избацивати оне „традиционалније”, јер тешко да ће ђаци сами узети да читају Дисову песму „Међу својима” или Ракићеву „На Газиместану”– каже Бубањ.

Она истиче да су ученици врло заинтересовани за многе догађаје из наше историје, социјалне и друштвене теме, и да често, будући да имају стотину питања, мора да позове у помоћ свог колегу историчара да им одговори на њих.

Савладавање градива из грађанског васпитања оцењује се описно, што је ученицима који су навикли на бројчане оцене довољан разлог да овај предмет не схватају толико озбиљно јер нису у страху од јединица.

– Иста је ствар и са веронауком. Када имају 12 предмета који се оцењују оценама од један до пет и један који се не оцењује, јасно је какав став ће ученици имати према њему – каже Бојана Лончар, професор историје и грађанског васпитања у ОШ „Владислав Рибникар” у Београду.

Она напомиње да обуке за наставнике који предају овај предмет сваке године касне и примећује да су за лекције из грађанског васпитања најзагрејанији ученици петог и шестог разреда који воле све лекције у оквиру којих треба да прикупљају податке, раде анкете или интервјуе.

На часовима историје основцима се највише свиђају предавања о историјским догађајима или личностима које се често помињу у медијима.

– Највише их занима Други светски рат о којем је снимљено много емисија. Желе да разјасне оно о чему се иначе доста прича, а то је улога четника и партизана. Такође, ђацима шестог разреда је занимљиво да уче о Немањићима са којима су се већ упознали преко приче о Светом Сави – каже Лончар.

Лоза Немањића лако налази пут и до гимназијалаца, објашњава Миланко Стефановић, професор историје у Првој крагујевачкој гимназији, а ђаци радо слушају лекције и о Првом српском устанку, династијама Карађорђевић и Обреновић.

– Непознаница им је, на пример, историја Војне крајине, о којој не знају готово ништа, као и историја Краљевине Југославије, јер је овај период српске историје дуго био обележаван као диктаторски, фашистички, једном речју непожељан – каже Стефановић.

Он наглашава да програм предвиђа и ратове од 1992. до 1999. године, али да професори то избегавају да предају, јер је тема исувише блиска нашем времену да би историја могла о њој да донесе исправан суд, за који је потребно да прође бар 50 година од времена када се догађај десио.

– Много више него часови из историје, гимназијалце занима да учествују у раду Ђачког парламента или неке радионице, изради пројекта, некој од ваннаставних активности. За усвајање знања у класичној настави све су мање заинтересовани – мишљења је Стефановић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.