Откази из иностранства нису проблем

Први пут у дугој и богатој каријери Светислав Пешић се нашао у ситуацији да није завршио започети посао. Елиминација московског Динама у полуфиналу завршног турнира Улеб купа од Ђироне оцењена је од финансијера клуба као неуспех и трофејном тренеру је уручен отказ. Пешић је отпутовао у породичну базу у Берлину, а менаџеру је препустио да заврши финансијске детаље са бившим послодавцима.

Растанак није био ни мало пријатељски. Пешић и данас тврди да је одлука на штету клуба , а да ће се последице видети у будућности. Посвећен породици и рехабилитацији после операције колена, чека расплет у најјачим лигама и понуде за следећу сезону.

– Динамо је завршена прича. Одлука је била њихова, мада мислим да је била сувише емотивна и штетна по клуб. Предложио сам председнику и генералном менаџеру да останем до краја сезоне и да покушамо у руском првенству да остваримо максимум, али они су се сакрили иза финансијера. Потпуно сам миран јер мислим да сам доста урадио. Динамо ће и наредне сезоне играти у Улеб купу, – оцењује Пешић.

Одлазак у Торино на „фајнал ејт” Улеб купа имао је непријатну предигру за Пешића. Задобио је озбиљну повреду колена и лекари су предлагали хитну операцију. Али, искусни тренер није желео да тим остави на цедилу.

– Колено ми је тотално заблокирало и имао сам велике болове. Отпутовали смо за Италију, али нисам био способан ни да водим тренинге. Ињекцијама и медикаментима сам умирио болове, а завршило се како се завршило. По повратку у Москву одмах су ме припремили за операцију, а дан уочи захвата позвали су ме из клуба и саопштили да прекидамо сарадњу. После неколико дана отпутовао сам за Берлин. Сада се добро осећам, чак сам почео да возим бицикл, а ускоро ћу и да трчкарам. Унуци ми помажу да будем стално у акцији, – истиче трофејни стручњак.

За пословне планове још је рано. Пешић каже да га у току лета очекује неколико тренерских семинара и Бодирогин камп у Требињу, а ускоро ће у Београд и родни Пирот који га је пре неколико година прогласио за спортску личност двадесетог века. Не спада у тренере који могу дуго да пландују и верује да ће ускоро стићи понуде за нову сезону.

– Када конкретне понуде буду на столу, размишљаћу шта даље. Очекују ме у Србији сусрети са бројним кошаркашким пријатељима и разговори у Стручном савету КСС. Иако струковно тело у ширем саставу нема велике компетенције, прихватио сам позив председника Драгише Вучинића да будем члан. Боље је да оно што мислим говорим међу колегама него у медијима. Ангажовањем Душана Ивковића као професионалног селектора отвара се простор за потпуно нови концепт рада свих репрезентативних селекција. Много је отворених тема и имаћемо о чему да разговарамо.

Пешић је као тренер репрезентације прошао све етапе, преко млађих до сениорске. Био је првак света са омладинцима (генерација Дивца, Ђорђевића, Рађе и Кукоча ), а сениоре је довео до крова Европе и света. Интересантно је његово размишљање због чега сениорска репрезентација Србије у последњих неколико година бележи слабе резултате, упркос трофејним младим селекцијама.

– То што је остварила српска кошарка у млађим категоријама је фантастично, али питање је колико је плод организованог рада. Пре бих рекао да иза бројих златних медаља стоји ентузијазам, велика популарност кошарке и таленат наших играча и тренера. Зашто они не могу да направе још један корак напред, да стасају у асове који ће носити сениорску репрезентацију, проблем је струке. У последњих неколико година променили смо четири селектора, али ни један није био професионалац у Савезу. Десет месеци су радили у клубовима и на лето окупљали репрезентацију за конкретно такмичење. Тренирало се за победу или пораз и није било простора за развој младих играча. Многи су стагнирали, неки се чак и погубили. Ето, ту је основни разлог неуспеха, а не у томе што су отказали играчи из иностранства. У раније време репрезентација је стварала асове. Сетите се како је радио Ћосић, па наставио Ивковић и када сам ја био селектор.

Пешић је практично најавио шта би требало да буде основни задатак новог селектора Душана Ивковића, уз, наравно, квалификације за ЕП у Пољској догодине.

– Ивковић мора да врати систем и методику рада која је у теорију кошарке ушла као српска или југословенска школа. То подразумева да повеже све тренере клубова у процес стварања играча. Да путује Србијом и одржава тренинге, показује колегама како да се напада, брани и тренира. Једино кроз успостављање система можемо да очекујемо да један Мачван или Мусли као најбољи европски јуниор и кадет врло брзо постану играчи који ће донети квалитет сениорској репрезентацији. Наравно и многи други талентовани млади играчи, – објашњава Светислав Пешић.

Неспорно је да би се оваквим начином рада спречио и брзи одлазак најталентованијих кошаркаша као „полупроизвода” у иностранство и створила нераскидива веза са репрезентацијом и тако избегли бројни откази који су постали пракса.

–Савез мора да ангажује професионалне тренере за све селекције, а не да се бирају од акције до акције. У садејству са селектором Ивковићем и клупским тренерима затвориће се круг из ког ни један играч неће бити испуштен из вида и пуштен „низ воду”. Чињеница је да имамо највише талената од свих земаља у окружењу, али резултати сениора су показали како се радило, – јасан је Пешић.

------------------------------------------

Партизан је изузетак

Пешић истиче да успех Партизана за њега није изненађење јер системски рад мора да резултира успехом.

– Партизан има континуитет, ако ништа друго у тренеру Вујошевићу коме су одрешене руке, без притиска да у Евролиги мора да се јури пласман. То је повољна ситуација за развој младих играча којима мечеви у најјачој конкуренцији служе за напредовање. Једини притисак је да буду прваци Србије, а ако се дода да годинама тренер „убоде” правог Американца, омогућује да уложени рад ставе у службу да се игра кошарка. Уз Кецмана који је по мени тренутно најбољи играч у Србији и искусног Паласија у први план су искочили млади , Тепић, Трипковић и Величковић и сада је интересантно видети како ће даље напредовати. Партизан је у сваком случају изузетак, – рекао је Светислав Пешић.