Сређене просторије Центра за дигитализацију САНУ

Један део здања у Кнез Михаиловој 36, на ћошку са Улицом Вука Караџића, а преко пута здања Српске академије наука и уметности, од пре који дан блиста пуним сјајем. У то су се уверили и новинари који су јуче имали прилику да обиђу сређене просторије Аудиoвизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, који би, како је то најавио председник САНУ Владимир Костић, требало да почне са радом ускоро. На око 700 квадратних метара корисног простора, кроз који су нас провели професор Радослав Зеленовић, управник овог архива и центра, и дописни члан САНУ Александар Костић, председник његовог Стручног савета, налазиће се много тога: одељци за радне станице са најсавременијом технологијом за дигитализацију сваке врсте грађе, посебни ормани са микроклимом, намењени чувању докумената који су у процесу дигитализације, али и њиховој заштити од пожара, будући да могу да издрже око 90 минута у пуном пламену, мала али изузетно функционална мултимедијална сала…

Радови су трајали мало више од годину дана, коштали су 90 милиона динара и од просторија које су биле чак и ложионице направљено је окружење које ће задовољити све стандарде за овакву специфичну намену. Према Зеленовићевим речима, за опрему, чији је део већ допремљен, до сада је потрошено 700.000 евра, план је да се у наредној години потроши још 500.000.

– Прва фаза овог важног пројекта, у којем смо имали помоћ државе, окончана је, паралелно се радило на набавци опреме, док би трећа фаза требало да буде сам почетак рада – рекао је Владимир Костић.

Како је подсетио Зеленовић, дигитализоваће се грађа унутар Академије, али и бројна ван ње, да би се направила нека врста дигиталне личне карте САНУ и наше културне и научне баштине. Колико је битно на тај начин заштитити оно највредније што имамо говори и случај недавног катастрофалног пожара који је задесио Национални музеј у Рио де Жанеиру, чије је благо сада неповратно изгубљено.

– Опрема ће ускоро бити монтирана, проверићемо које су њене, али и наше могућности у односу на њу, како бисмо што пре почели са даљим активностима. Урађене су још две ствари, у Архиву САНУ који брине о Архиву Српске православне цркве у Сремским Карловцима реновиран је простор и у њему ће се такође налазити скенери како би се документација која се тамо налази заштитила, што је хитно, док је у самој згради Академије инсталиран и осавремењен део опреме центра који је служио за дигитализацију раније, где је отворено још једно одељење. Ту ће се снимати грађа САНУ која је најдрагоценија, а која би могла евентуалним изношењем да се оштети – објаснио је Зеленовић.

Према речима Александра Костића, који је био и председник Комисије за дигитализацију културног наслеђа Министарства културе и информисања, посебан изазов представља чињеница да у нашој земљи не постоји јасан правни оквир, прецизно успостављени универзални стандарди, ни дефинисане процедуре које су неопходне да би се материјал изузетне културне вредности дигитализовао.

– Један од наших циљева јесте да се успоставе врхунски параметри не само у погледу квалитета дигитализације, већ и у процедурама које је прате. На томе се сада ради, пописујемо све што нам је потребно како бисмо били компатибилни са Еуропеаном, институцијом која прикупља дигитализовано културно наслеђе европских земаља. То је услов да не бисмо остали изоловано острво. Нама ће бити потребно неколико месеци експериментисања јер све што мора да се обради, од филмског док средњевековног рукописа, захтева посебне критеријуме. Први пројекат који је почео да се остварује, у смислу припреме материјала за дигитализацију, јесте преписка Вука Стефановића Караџића, реч је о око 35.000 страна. То ће бити, уједно и проба целог процеса, након које ће се радити, верујем, рутински – нагласио је Костић.

Опрема на коју може да се рачуна изузетно је брза, примера ради реч је о апаратима којима је потребно од 6 до 8 секунди за осликавање по страни када су у питању старе књиге, постоји скенер који може да сними 40.000 страна на дан, док би требало да годишњи укупни капацитет буде око два и по милиона дигитализованих података. Али, и Зеленовић и Костић слажу се у томе да сам број није и најважнији, већ метаподаци, односно све оно што даје контекст једној фотографији, документу, слици. То ће, како се очекује, бити најозбиљније уско грло које ће задавати највише муке, јер није исто дигитализовати 17.000 књига које је САНУ објавила и поменуту Вукову преписку за коју треба пронаћи додатне информације како би њихова корисност била максимална.

Кључна активност: завршетак изборног процеса

Избор нових дописних, редовних и иностраних академика заказан је за 8. новембар, када ће се одржати Изборна скупштина САНУ. Како је оценио Владимир Костић, ови избори се одигравају у сенци биолошке неумитности, односно чињенице да Академија први пут изборе дочекује са испод 130 чланова, 2009. и 2012. тај број је износио око 140.

– За два месеца преминуло је пет академика, тај данак надам да се неће ускоро поновити. Не залажем се за раст академије који нико не би подржао, али уколико се тренд настави ми бисмо 2021. могли да дочекамо са испод 120 академика. Ако, стога, ови избори не дају извесне резултате, прогнозе нису добре, јер то ће показати колико је једна оваква ситуација рањива, уколико се континуирано не води рачуна о њеној обнови – истакао је Костић.