Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЧИЈЕ СУ СРПСКЕ СВЕТИЊЕ У ЦРНОЈ ГОРИ – ИНТЕРВЈУ: митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ

Позив да крстим Мила на Острогу још важи

(Фо­то Митрополија црногорско-приморска)

Идеје за одузимање црквене имовине јављају се у Црној Гори. Чак је познат покушај да се то и законски озваничи преко Нацрта закона о слободи вероисповести. Но, пошто су у међувремену склопљени темељни уговори владе с Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, којима је тај нацрт супротстављен, против њега су и оне реаговале, нарочито против члана 52 о одузимању храмова који су изграђени и имовине верских заједница која је стечена до 1918. године, а не само Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори, изјавио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у интервјуу „Политици”.

Он истиче да је митрополија ових дана објавила и став Венецијанске комисије о том нацрту.

– Због њега је нацрт повучен иако влада тврди да га није добила (стајао је на сајту комисије две године). Но, сила Бога не моли, а Бог силу не воли. Учини ли црногорска власт то безакоње и насиље, то ће бити јединствен случај у модерној Европи – наглашава Амфилохије. Осамдесетогодишњи митрополит и даље је хиперактиван, обилазећи светиње по брдима Црне Горе. Управо је судбина имовине СПЦ-а тема разговора с митрополитом који се не либи да открије и своје личне односе с председником Милом Ђукановићем и властима Црне Горе. Интервју „Политици” дао је на дан Рождества Пресвете Богородице, на дан преноса моштију Светог Арсенија архиепископа српског, наследника Светог Саве, у манастиру Косијерево...

Александар Апостоловски и Новица Ђурић

Свештеници ЦПЦ рашчињени пред Богом, а признати у полицији

Полиција штити Цетињски манастир  (Фото Н. Ђурић)

Подгорица – Феномен такозване Црногорске православне цркве, односно псеудорелигијске заједнице која се појавила у Црној Гори 1993. године, има своје дубље мотиве у политичким тежњама за коренитим променама идентитета традиционалне Црне Горе, њене историје, културе и националног бића.

Иако је и у време појављивања, као и данас, ова НВО регистрована у полицијској станици на Цетињу, нема вернике већ само „чланове”, иде наруку актуелном режиму у његовом настојању да се обрачуна с једином пописном, натполовичном већином у држави коју чине верници Српске православне цркве, односно Митрополије црногорско-приморске... 

Новица Ђурић

Светиње на тендерима

Чланска карта тзв. ЦРЦ која потврђује да ова НВО има чланове, а не вернике (Фото Н. Ђурић) 

Из Црне Горе годинама стижу лоше вести о припреми и доношењу закона о слободи вероисповести. Као гром из ведра неба, без консултација с представницима цркава и верских заједница, без учешћа правних стручњака, уз кршење прописане процедуре и на почетку колективних годишњих одмора, крајем јула 2015. године је обзнањен нацрт закона.

Никоме није била јасна амбиција државних власти Црне Горе да законом нормирају – слободу. И то само једну! Слободу вероисповести! Нема, наравно, закона о другим слободама – изражавања, удруживања, окупљања, стваралаштва и томе слично...

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, ко­ор­ди­на­тор Прав­ног са­ве­та Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске

ЦЕЛЕ ТЕКСТОВЕ ЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ У НЕДЕЉУ  23. СЕПТЕМБРА

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Био је опседнут антикомунизмом, слично као и Јоаникије у Дртугом светском рату, па је митрополит Амфилохије подржавао Мила и његову дружину када су освајали власт у Црној Гори. Сад када су показали право лиоце Амфилохије се не сећа да су били његови љубимци.
Jarić
Ovo je u stilu Mohameda Alija....
Обрадовић Томић
Метох Хиландара на коме је велико имање и стругара у Грчкој а изван Атоса дар је турског паше и тамо се не дира у власништво црквене имовине апропо овога.
Jovan
Amfilohije ga je doveo na vlast, zasto ga ne bi i krstio?
Позив
Kome radi vreme u prilog: 24 godine razlike...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.