Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: владика бачки ИРИНЕЈ

Православљу прети раскол тежи од оног између Истока и Запада

Нисмо за Москву него за пуно поштовање вековног канонског поретка и нисмо против Цариграда него против сваке иницијативе која би сигурно изазвала још теже потресе и поделе од оних које већ имамо, каже један од најутицајнијих епископа СПЦ-а

Први пут у историји православне цркве над њом се надвија реална опасност од новог великог раскола, овог пута не између хришћанског Истока и Запада него унутар самог Истока. Ако би дошло до тога, а ја се надам да, упркос свему, неће доћи, то би био већи и тежи раскол од свих претходних у историји Цркве, квантитативно већи и од раскола из 1054. године, с обзиром на данашњу бројност помесних православних цркава и њихову раширеност у свету. Овако владика бачки Иринеј коментарише упозорење Светог синода Руске православне цркве да је цео православни свет у опасности после одлуке Светог синода Васељенске патријаршије о постављењу двојице „егзараха” за Кијев.

– Морам, узгред и укратко, да разјасним појаву двојице цариградских „егзараха” у Кијеву. Они, наиме, нису тамо постављени него послани на неко време, у конкретној мисији спровођења плана о додељивању аутокефалије украјинским расколницима више боја и врста, а против воље законите, канонске цркве у Украјини, једине која у тој земљи јесте Православна црква, призната од свих цркава, почев од Цариградске патријаршије. Реч егзарх има разна значења у разним контекстима, али овде значи просто изасланик, легат, представник. Да бисмо разумели о чему се ту ради, морамо замислити ову слику: у Скопље долази делегација с обалâ Босфора да испита модус и процедуру додељивања аутокефалије тамошњој цркви која је у расколу са свим црквама, укључујући, на првом месту, саму Цариградску патријаршију, а ћутке заобилази канонску цркву и њеног поглавара, архиепископа Јована, иначе јединог којега признају сви, па и споменута делегација и они који су је послали...

Могуће је замислити и још већи оксиморон: слична делегација стиже на Цетиње, ту се настањује на неко време и почиње да разрађује процедуру давања аутокефалије Мирашу Дедеићу (самозваном Михаилу) и његовој расколничкој секти, иако га је претходно сама Цариградска патријаршија рашчинила због његових канонских преступа, док законити епископ, митрополит Амфилохије, добро познат и у самом Цариграду и у православном свету уопште, не бива удостојен ни посете и поздрава, а о читавој „миротворној” и „ујединитељској” операцији сазнаје из новина и с малог екрана – каже у разговору за „Политику” владика бачки Иринеј.

Да ли та опасност од раскола, уствари, већ постаје стварност јер се у истом саопштењу Светог синода Руске православне цркве констатује и да је „процес према изјавама васељенског патријарха неповратан и биће настављен”?

И ја знам за такве изјаве, али сматрам да у историји нема неповратних процеса, чак ни када су окончани, а камоли када су у току и тек треба да буду окончани. Понављам: надам се у Бога, заједно с огромном већином православних хришћана широм света, да Цариградска патријаршија, историјски гледано мати свих словенских цркава, неће прећи фатални Рубикон и да ће светињу јединства Цркве ставити изнад овоземаљских „примата”, антагонизама, интересâ, утицајâ...

Да ли ће се Српска православна црква на било који начин одредити према овим догађајима и одлукама у вези с Украјином? Многи медији већ „лицитирају” на чију ће страну стати српска црква: Москве или Цариграда...

Медијско лицитирање је лишено смисла. Српска православна црква не прихвата постојање два различита – притом завађена – православља, једног „фанариотског”, а другог „московског”, већ верује у једну, свету, саборну и апостолску Христову Цркву. Стога она чини све што може у служби јединства Цркве, односно мира и љубави међу помесним црквама, и не опредељује се на начин који је присутан па, можда, и једини могућ у сфери политике, идеологије и такозваних интереса. Укратко: нисмо за Москву него за пуно поштовање вековног канонског поретка и нисмо против Цариграда него против сваке иницијативе која би, чак независно од добрих намера, сигурно изазвала још теже потресе и поделе од оних које већ имамо. Наш циљ јесте – заувек истерати злог духа из нашега дома у који се незван уселио, а не и нехотице очистити и украсити наш дом да би се у њега уселило седам других злих духова, горих од њега (сравни Мат. 12, 43 – 45 и Лук. 11, 24 – 26).

Колико је остварив позив Светог синода Руске цркве да поглавари помесних православних цркава иницирају братску свеправославну расправу о црквеној ситуацији у Украјини?

Свеправославно саветовање на ову тему није могуће зато што такво саветовање сазива васељенски патријарх као предстојатељ Цркве која је прва по части и рангу, а он сада заступа тезу да има право да сâм, без учешћа осталих сестринских цркава, само са својим Синодом, решава проблеме ма где у православљу, без обзира на јурисдикцију и ставове аутокефалних цркава (лично, уверен сам да ту тезу неће прихватити ни једна једина православна црква). Такво саветовање, по мени, није ни потребно јер сви православни патријарси и синоди, па и шира јавност у православној васељени, знају о чему се ради, што на основу службених разговора с делегацијама како Цариградске тако и Московске патријаршије, што на основу општедоступних информација.

Ако неканонске црквене структуре у Украјини на овај начин добију аутокефалност, постоји ли могућност да се слично догоди и у Македонији, где такође постоје канонска Црква и непризнате структуре?

Знам да знате шта значи скраћеница ЕПП: економско-пропагандни програм. Али да ли знате шта значи АПП? Ево шта: ако прође, прође. Овде важи АПП: ако тако нешто прође у Украјини (а не може да прође, осим с несагледивим последицама), проћи ће не само у Македонији (сад већ ваљда „Северној”) него и у Црној Гори, Абхазији и где год наручиоци и извршиоци замисле, чак, можда, и у Грчкој. Молим се Богу и позивам ваше читаоце православне вероисповести да се и они моле Богу да нас сачува од таквог искушења.

Коментари51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раца
Интересантан је пример ширења и очувања католичанства у Кини. Тамо постоји званична и незванична католичка црква. Званичне великодостојнике које је као ,,политички подобне,, пре недељу дана предложила Комунистичка партија Кине, благословио је лично Папа Фрања, а ради јединства и ширења вере (и ако су му то многи замерили.) Мало Фрањине мудрости не би шкодило ни у овом спору.
Раца
Ова дилема се вештачки ствара и медијски преноси и код нас, а ми увек баш као да волимо први да се изјашњавамо и решавамо највећа светска питања, не схватајући да нам мангупи подмећу. Српски и Руски народ увек је , као уосталом и данас, стајао један уз други: и у добру, и у злу, једноставно, нема ту много потребе за филозофијом и мудровањем, а православна вера и народ су нераздвојна ствар. Коме је Вартоломеј, и они, које он представља милији , сретан им пут.
Леон Давидович
Колика је одговорност обичних људи? Зашто следе расколнике? Ако не би имали подршку народа не би могли ни опстати. Све је то у неку руку катијеризам. Ако неко не може остварити каријеру унутар једне цркве , а пун је незаситих амбиција, он оснива какву нову расколничку цркву или какву секту? Кад тако не би било откуд би постојале на пример само толике секте и толики разни покрети. Све су то амбиције људи каријеиста који по сваку цену желе да се доказују, да буду некакве вође и слично.
Bogomoljac
Raskola nije bilo. Nikakav raskol se nije desio. Te, 1054.god., desilo se odvajanje jeretika od Crkve. I do danas su isti ti, odvojeni. Da se desio raskol Crkva bi bila podeljena pa bi postojalo dve Crkve, a to nije tačno. Postoji već 2000 god samo jedna, ona od Hrista osnovana. A Irineju nije prvi put da propagira raskol.
hoomus
Vi ste živeli i onda i živite i sada , da li ste razumeli napisani članak, baš ste sveznalica bez razumevanja. Osim da napadate i kinjite velikodostojnike koji izlažu postojeće i zabrinjavajuće činjenice...
Гуча
Шта дочекасмо? Телесно смо окупирани од Амера, а духовно од Руса.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.