Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Годишњица страдања војника ЈНА у Бјеловару

Навршава се 27 година од страдања војника Југословенске народне армије у Бјеловару, за која још нико није осуђен
(Фото Принскрин Јутјуб)

Припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске 29. септембра 1991. године отпочели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом.

Како из Веритаса подсећају, на измаку дана, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне, после чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више није пружао никакав отпор, преноси Бета.

По уласку у касарну Збора народне гарде Јуре Шимић је, у својству председника Кризног штаба Бјеловара наредио да се стрељају командант Ковачевић и његови помоћници, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић.

По Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана” у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима ЗНГ, минирао га је са 170 тона експлозивних средстава. Страдали су он и војник, деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтео да се преда.

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су, после предаје, из освете, стрељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића, наводе из Веритаса.

У касарни на Војновићу, поред поменутих официра, погинула су још шесторица припадника ЈНА (Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли и Горан Радовановић), а заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, после физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра исте године у Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара (Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић) издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их, четири дана касније, извела униформисана лица са фантомкама на главама и стрељала их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од места Мало Кореново.

Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, који је, игром случаја, иако је задобио три прострелне ране, преживио стрељање.

За описане злочине над припадницима ЈНА, тада једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је у то време формално правно била и Хрватска, иако је било и пријава пред Хашким трибуналом и оптужница пред Војним судом у Београду и суђења пред хрватским судовима, још нико није осуђен.

Тренутно се, пред Жупанијским судом у Ријеци, по оптужници из 2010, суди Јури Шимићу по командној одговорности због ратног злочина против ратних заробљеника, с тим да се брани са слободе, а задње рочиште је одржано 9. марта ове године.

Председништво СФРЈ је крајем 1991. прогласило мајора Милана Тепића народним херојем, последњим и јединим у протеклом рату, док је војника Стојадина Мирковића 31. децембра 1999. године председник СРЈ одликовао „Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена”.

У Бјеловару се 29. септембар слави као Дан града и Дан бјеловарских бранитеља.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladan Avramovic
Znam mnogo vise jer sam bio tamo tad u JNA
Леон Давидович
Усамљени пример јунаштва у време опште издаје па зато заслужује још веће дивљење и поштовање.
Mario
A kaj su tražili u Hrvatskoj vaši heroji?
Tomas
Kaj su tražili to su i dobili!
Medo
@Anka. Slovenija i Hrvatska od 26.6.91. nisu bili dio SFRJ.
Прикажи још одговора
Sreten Bozic -Wongar
Heroju Milanu Tepicu posvetio sam novelu Dingoes 777 koja je stampana neposredno posle njegove smrti . Zbog onoga sto se 1991 dogodilo u kasarni u Bjelovaru prestao sam stampati u Zagrebu.
Vasilije Martic
U tom ratu mi mnogo šta nije jasno. Zašto nije poslata Komandosko padobranska brigada iz Niša uz podršku aviona i helikoptera da odblokira Bjelovarsku kasarnu i evakuiše ljude. To je politika i to pogrešna. Ta desantna jedinica je upotrebljena u Mostaru u vrlo uspešnoj odlično planiranoj i vođenoj evakuaciji fabrike Soko. Izgleda da Miloševiću nisu bili važni ljudi!!!!
Џонтра
Тада је постојала СФРЈ и ЈНА. Милошевић није контролисао ЈНА.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.