Иконописање као духовна потреба

Зворник – Двадестпетогодишњи Ведран Остојић иконописањем се бави тек две године, али каже да је то његова духовна потреба и животни позив. Остојићеве иконе су у старом византијском стилу рађене традиционално јајчаном темпером на дрвеној табли са 23-каратним златом према канонским прописима, а дрво је из жилишта стабла припремљено посебном техником.
„Мој специфичан приступ је да на већини икона осликам неку патину, оно кроз шта су прошле наше светиње, храмови и наш народ”, каже Остојић који је члан сликарске радионице „Палета” у Зворнику.

„У „Палети” сам пекао занат и сликарски сазрео, тако да се са благословом владике зворничко-тузланског господина Василија две године бавим искључиво иконописом, што је била моја духовна потреба и жеља од самог почетка бављења сликарством. Захвалан сам господу Богу што ме је удостојио да радим овако озбиљан и одговоран занат”, истиче Ведран Остојић и додаје да од тога издржава петочлану породицу.

Он сматра да је иконописање, као и троје деце које има са супругом Биљаном, Божји благослов. Икона није ствар личне креативности и инспирације иконописца, већ човек треба да буде смирен и сталожен, да са доста стрпљења и молитве приступи свакој икони, јер се једино тако може направити икона пред којом се верник може молити Богу, објашњава Остојић. „Припремам се молитвом и постом, и то је оно што ме води, а иако пазим како ћу технички да изведем неке ствари, томе не придајем неки значајан акценат”, каже он.

Слика најчешће Христа и Богородицу, иако доста зависи и од наруџби. Доста икона има оштећење на средини, јер је иконописац желео да што веродостојније уради умањене копије хиландарских и других светих икона. У рганизацији Светосавске омладинске заједнице у Зворнику у априлу је отворена његова пета самостална изложба под називом „Велича душа моја Господа”. И прва самостална изложба у мају прошле године била је у Зворнику, када је аукционо продата икона Архангела Михајла, а добијених 500 КМ упућено као помоћ српском народу на Косову и Метохији.
Са сликарском радионицом „Палета” и удружењем „Арс-академија” из Новог Сада имао је више колективних изложби у Републици Српској, Србији и Црној Гори, а између осталих учествовао је и у сликарској колонији у манастиру Лесново у Македонији.