ЕПС драстично спустио ниво Власинског језера

Ле­ско­вац – Ка­кво је ста­ње на Вла­син­ском је­зе­ру, „би­се­ру ју­га Ср­би­је”, мо­жда нај­бо­ље од­сли­ка­ва­ју не­го­до­ва­ња ри­бо­ло­ва­ца, али и ту­ри­ста ко­ји су то­ком ле­та бо­ра­ви­ли у овом кра­ју и го­ди­на­ма се ди­ви­ли, а са­да упу­ћу­ју оштре кри­ти­ке на – „не­по­зна­те адре­се”. Ка­ко ис­ти­че Дра­ган Ко­ста­ди­но­вић, пред­сед­ник МЗ Вла­си­на Рид, чо­век ко­ји жи­ви у овом кра­ју, „по ла­ич­кој про­це­ни, ни­во је­зе­ра опао је мо­жда за тре­ћи­ну”.

„Ми, ме­шта­ни, то ја­ко до­бро ви­ди­мо на оба­ли. Чак су се и плу­та­ју­ћа остр­ва при­по­ји­ла оба­ли”, ве­ли Ко­ста­ди­но­вић.

Он, ме­ђу­тим, сма­тра да су нео­сно­ва­не при­че о „угро­же­но­сти биљ­ног и жи­во­тињ­ског све­та у је­зе­ру”, али сма­тра да ко­ли­чи­на во­де ко­ја тре­нут­но не­до­ста­је мо­ра „под хит­но” да се на­док­на­ди.

У ЕПС-у оце­њу­ју да се сви ра­до­ви на хи­дро­е­лек­тра­ни „Вр­ла 1” из­во­де због ре­мон­та ре­шет­ке на ула­зној гра­ђе­ви­ни и да је тре­ба­ло ис­пу­сти­ти ни­во је­зе­ра. Да би се ти по­сло­ви ура­ди­ли, нео­п­ход­но је да ко­та је­зе­ра бу­де на 1.206,5 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не. Ра­до­ви се оба­вља­ју то­ком ре­дов­ног го­ди­шњег ре­мон­та, ко­ји тра­је 30 да­на – пи­ше у са­оп­ште­њу. 

До­да­ју и да ра­до­ви и спу­шта­ње ни­воа во­де не ути­чу на биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет и да ће у на­ред­ном пе­ри­о­ду кре­ну­ти пре­пум­па­ва­ње во­де из Ли­син­ског је­зе­ра, чи­ме ће се по­ве­ћа­ти ко­та Вла­син­ског је­зе­ра.

Је­ле­на Ми­лен­ко­вић, док­то­ранд на Ге­о­граф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, у из­ја­ви за „Ју­жне ве­сти”, ис­ти­че да „ве­ли­ко оба­ра­ње ни­воа во­де до­во­ди до огром­них еко­ло­шких по­сле­ди­ца”. По ње­ној оце­ни „си­ту­а­ци­ја на Вла­син­ском је­зе­ру из­ми­че кон­тро­ли, а фло­ра и фа­у­на би­ва­ју угро­же­ни­ји. Уко­ли­ко се хит­но не пре­ду­зму ме­ре по­ди­за­ња во­до­ста­ја, оба плу­та­ју­ћа остр­ва оста­ће за­у­век при­по­је­на уз оба­лу и не­ће по­сто­ја­ти”.

При па­ду је­зер­ске во­де, сма­њу­је се би­о­ди­вер­зи­тет, об­ја­шња­ва Ми­лен­ко­ви­ће­ва, а сма­ње­ње планк­тон­ских ор­га­ни­за­ма мо­же до­ве­сти до оси­ро­ма­ше­ња биљ­ног фон­да, чи­ме се сма­њу­је и мрест ри­бе. То да­ље до­во­ди до, ка­же она, на­пу­шта­ња ста­ни­шта број­них пти­ца ко­је на­ста­њу­ју ове про­сто­ре, јер не­ће има­ти чи­ме да се хра­не.

Ова­кво ста­ње ди­рект­но се од­ра­жа­ва на бо­ра­вак ту­ри­ста, пло­вид­бу, ри­бо­лов и жи­ви свет, до­бро по­зна­та плу­та­ју­ћа остр­ва, али и на чи­тав низ еко­ном­ских ак­тив­но­сти на овом под­руч­ју.

Но­ви­ца Стан­ко­вић, ру­ко­во­ди­лац слу­жбе „Пре­де­ли из­у­зет­них од­ли­ка” (ПИО) Вла­си­на, ко­ји је бу­квал­но це­ли рад­ни век про­вео на Вла­си­ни, а у слу­жби ПИО је од 2010. го­ди­не, ка­же ви­ше не­го пре­ци­зно: „Нај­кра­ће, до­шло је до дра­стич­ног опа­да­ња ни­воа во­де у је­зе­ру. Би­ће да је у овом пе­ри­о­ду ви­ше во­де од­ла­зи­ло за про­из­вод­њу стру­је не­го што је био до­ток. Та сли­ка је по­себ­но уоч­љи­ва у не­ким пли­ћим за­ли­ви­ма”, ка­же Стан­ко­вић.

 „ПИО не­ма зва­нич­не по­дат­ке до ка­квих про­ме­на до­ла­зи са ни­во­ом во­до­ста­ја, о ко­ли­чи­на­ма утро­ше­не во­де и слич­но, јер то јед­но­став­но ни­је наш по­сао. Ми смо са­мо упра­вља­чи овог за­шти­ће­ног под­руч­ја при­ро­де, ко­ме при­па­да и Вла­син­ско је­зе­ро”, ка­же Стан­ко­вић.

Ина­че, чу­ва­ри Вла­син­ског је­зе­ра и при­о­ба­ља не­пре­кид­но пра­те ста­ње на те­ре­ну, ша­љу из­ве­шта­је и из да­на у дан кон­ста­ту­ју да „ни­во во­де осци­ли­ра”.

„Елек­тро­при­вре­да Ср­би­је” има 16 хи­дро­е­лек­тра­на укуп­не сна­ге 2.835 МW и основ­ни је но­си­лац ис­ко­ри­шће­ња хи­дро­е­нер­гет­ског по­тен­ци­ја­ла у Ср­би­ји. Пр­ва хи­дро­е­лек­тра­на је упра­во ХЕ „Вла­си­на”, ко­ја је пу­ште­на у рад дав­не 1955. го­ди­не. Вла­син­ско је­зе­ро је ве­штач­ко, на 1.213 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не, а под­руч­је око ње­га за­шти­ће­но као пре­део из­у­зет­них од­ли­ка.