Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где нестаде "жирафа"

Ле­по је и до­бро што су срп­ски и ру­ски пи­ло­ти за­јед­но ве­жба­ли ових да­на на не­бу Ср­би­је. По­твр­ди­ли су при­ја­тељ­ство, од­лич­не ве­зе два рат­на ва­зду­хо­плов­ства и две вој­ске, на­рав­но и две др­жа­ве. Раз­ме­ње­на су ис­ку­ства у упо­тре­би ло­вач­ке ави­ја­ци­је у пре­сре­та­њу, али и у бли­ској ва­зду­шној бор­би, те у бом­бар­до­ва­њу коп­не­них ци­ље­ва. На кра­ју ве­жбе усле­ди­ле су из­ја­ве на­ших и ру­ских офи­ци­ра за ме­ди­је. Те за­јед­нич­ке фот­ке де­лом го­во­ре о на­шем ка­шње­њу у ди­зај­ну  уни­фор­ме као де­лу вој­ног ими­џа. На­и­ме, пи­лот­ски ком­би­не­зо­ни на­ших офи­ци­ра на тим фот­ка­ма ни­су баш ре­пре­зен­та­тив­ни, а ка­пе бе­рет­ке ве­ро­ват­но још у све­ту но­се са­мо пи­ло­ти на­шег рат­ног ва­зду­хо­плов­ства.

Из­ба­ци­ли смо из упо­тре­бе ону по­зна­ту ка­пу „ти­тов­ку”, а ва­ри­ја­ци­је „ти­тов­ке” има­ју пи­ло­ти ско­ро свих ави­ја­ци­ја НА­ТО др­жа­ва, па чак је да­нас но­се и ру­ски пи­ло­ти. Ви­ђе­но на Ба­тај­ни­ци. Чак и ге­не­ра­ли аме­рич­ког рат­ног ва­зду­хо­плов­ства, ге­не­ра­ли аме­рич­ке коп­не­не вој­ске но­се, осим шап­ке, и ка­пе „ти­тов­ке”. Слич­не „ти­тов­ке” има­ју и бу­гар­ски, хр­ват­ски и ру­мун­ски пи­ло­ти, са од­ре­ђе­ним пре­кло­пом. У вре­ме ка­да су и ру­ски ге­не­ра­ли мо­ди­фи­ко­ва­ли сво­је шап­ке, ни­су ви­ше она­ко огром­не као у вре­ме Со­вјет­ског Са­ве­за, ми смо на­шим пи­ло­ти­ма на­ме­ни­ли кла­сич­ну бе­рет­ку.

Об­ја­шње­ње је би­ло да је „ти­тов­ка” би­ла сим­бол ко­му­ни­зма, па он­да да ка­да се пи­лот на­ђе по­ред ави­о­на ко­ји је стар­то­вао мо­тор „ти­тов­ка” ла­ко од­ле­ти са гла­ве пра­во у уси­сник мла­зног мо­то­ра... Као да и бе­рет­ка не мо­же да од­ле­ти са гла­ве, она­ко ве­ли­ке ка­ко их но­се не­ки на­ши офи­ци­ри и вој­ни­ци ви­ше су па­ла­чин­ке, или је­дро, не­го вој­нич­ка ка­па. Ка­да сам пре ви­ше го­ди­на упи­тао јед­ног на­шег ге­не­ра­ла ка­да ће­мо на­у­чи­ти да ле­по но­си­мо бе­рет­ку, од­го­во­рио ми је да је про­блем што се она про­из­во­ди у са­мо две ве­ли­чи­не: ма­ла и ве­ли­ка. За­то то­пло мо­лим про­из­во­ђа­ча на­ших бе­рет­ки да их пра­ви у ви­ше ве­ли­чи­на, по­што ни­је сва­чи­ја гла­ва за бе­рет­ку. Као и ка­па шил­те­ри­ца, сто­ји са­мо мр­ша­вим офи­ци­ри­ма и вој­ни­ци­ма. Ако су ди­зај­не­ри ишли на не­ку ком­би­на­ци­ју ка­пе шил­те­ри­це с ам­би­ци­јом под­се­ћа­ња на ка­пе офи­ци­ра Кра­ље­ви­не Ср­би­је он­да се ни­је ус­пе­ло. Офи­цир ко­ји има по­за­ди ма­ло ви­ше ко­се са та­квом ка­пом ли­чи на беј­збол игра­ча. Онај ко­ји има ја­чу гла­ву, од­но­сно ши­ре ли­це, са та­квом ка­пом ли­чи на ше­фа же­ле­знич­ке ста­ни­це у БиХ.

Што се ти­че на­ших пи­лот­ских ком­би­не­зо­на они, нај­бла­же ре­че­но, де­лу­ју скром­но у од­но­су на НА­ТО пи­лот­ске ком­би­не­зо­не. Не мо­же­мо да има­мо ави­о­не пе­те ге­не­ра­ци­је, али ба­рем мо­же­мо да на­шим пи­ло­ти­ма обез­бе­ди­мо ком­би­не­зо­не ка­кве има­ју НА­ТО пи­ло­ти. Јер, пи­ло­ти­ма је и  ком­би­не­зон пи­та­ње ими­џа. Да ба­рем ка­да је пред ка­ме­ра­ма бу­де као „топ ган”... 

Да­кле, на­ши и ру­ски пи­ло­ти ве­жба­ли су на не­бу Ср­би­је и бли­ску ва­зду­шну бор­бу. Ис­ку­ства из по­след­њих ра­то­ва по­ка­зу­ју да је та­кве бор­бе све ма­ње, да ави­он ко­ји има ра­дар ве­ћег до­ме­та и све­ра­курс­не про­јек­ти­ле ва­здух–ва­здух ве­ћег до­ме­та уз до­бро елек­трон­ско оме­та­ње и не­ма по­тре­бу да уоп­ште и ула­зи у бли­ску ва­зду­шну бор­бу. Ви­дим те на 150 км, имам ра­ке­ту до­ме­та 80 км ко­ју не мо­жеш да оме­таш, имам бо­љу елек­тро­ни­ку, у мре­жно-цен­трич­ном си­сте­му сам, лан­си­рам и одва­јам у стра­ну...

Да­кле, ако мо­дер­ни­за­ци­ја на­ших „ми­го­ва-29” оста­не са­мо на ни­воу уград­ње ме­ђу­на­род­ног си­сте­ма ко­му­ни­ка­ци­је, ра­ди пре­сре­та­ња у оп­ци­ји де­жур­не па­ре, од­но­сно ако се шест до­ни­ра­них ру­ских „ми­го­ва-29”, ви­зу­ел­но раз­ли­ку­ју од на­ших „ми­го­ва-29” по „гр­би” иза кок­пи­та, а у „гр­би” је до­дат­ни ре­зер­во­ар го­ри­ва,  да­кле ако их са­мо до­во­ди­мо на ни­во ка­кав тре­нут­но има­ју на­ши „ми­го­ви-29”, он­да ће хр­ват­ски Ф-16 „ба­рак” би­ти не­сум­њи­во бо­љи апа­ра­ти. Ми мо­ра­мо свих де­сет „ми­го­ва-29”, плус че­ти­ри „ми­га-29” из Бе­ло­ру­си­је, за ко­је тек тре­ба да пот­пи­ше­мо уго­вор, да­кле мо­ра­мо их мо­дер­ни­зо­ва­ти за­и­ста на ни­во ге­не­ра­ци­је „че­ти­ри плус”. Уз та­кве ави­о­не иду ја­чи ра­да­ри и нај­но­ви­је ру­ске ра­ке­те ва­здух–ва­здух сред­њег и ве­ли­ког до­ме­та. Је­сте ру­ски про­јек­тил Р-73 и зва­нич­но нај­бо­ља ра­ке­та ва­здух–ва­здух крат­ког до­ме­та, али тех­нич­ки су­пер­и­ор­ни­ји про­тив­ник не­ће вам ни да­ти при­ли­ку да је лан­си­ра­те у бли­ској ва­зду­шној бор­би. Од­но­сно по­сле про­ла­ска ави­о­на кроз „тра­верс” , по­ло­жај про­тив­нич­ког ави­о­на на бо­ку, по­сле при­бли­жа­ва­ња на су­срет­ним кур­се­ви­ма и „брејк”, на­гли за­о­крет уз мак­си­мал­но оп­те­ре­ће­ње и сма­ње­ње бр­зи­не, то су не­ки од еле­ме­на­та „дог фај­та”, ко­јег је у ствар­но­сти мо­дер­ног ва­зду­шног бо­ја све ма­ње. И о то­ме тре­ба во­ди­ти ра­чу­на...

 Про­је­кат на­шег ПВО си­сте­ма „па­сарс-16”, по­зна­тог и као „тер­ми­на­тор” се на­ста­вља. Реч је то­пу „бо­форс Л-70” ка­ли­бра 40 мм сме­ште­ном на ка­ми­о­ну ФАП-2026. Топ је швед­ске про­из­вод­ње, из ар­се­на­ла је ЈНА у вер­зи­ји ка­да га је ву­као ка­ми­он, али уз ње­га је увек ишао ра­дар „жи­ра­фа”. Да­кле „бо­фи” је био ста­ци­о­нар­ног ти­па, ни­је у ЈНА био труп­на ПВО на мар­шу. Са­да га ста­вља­мо на ка­ми­он, до­би­ја мо­бил­ност, али не ви­дим на ње­му ра­дар „жи­ра­фу”. Чак и мно­го ста­ри­ји труп­ни мо­бил­ни ПВО си­сте­ми има­ју на се­би ин­те­гри­са­ни ра­дар, од „ро­лан­да” до „тун­гу­ске”. О „пан­ци­ру” да и не го­во­рим. Да ли то зна­чи да ће наш „па­сарс-16” шле­па­ти „жи­ра­фу” као камп при­ко­ли­цу? Или је „па­сарс-16” са­мо за пран­ги­ја­ње по коп­не­ним ци­ље­ви­ма?      

Коментари96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Fandjo
Žirafa da bude mobilna, u smislu da osmatračko akvizicijski radar radi u pokretu je gotovo nemoguće u praksi. Antena se diže poprilično na antenskom stubu, a celo vozilo (verzija istog FAP-a iz teksta) se učvršđćuje člancima na zemlji, takođe ceo sistem se mora uzemljiti ukopavanjem uzemljivača. Kad bi i to rešili, rad se mora pozicionirati u okviru koordinatnog sistema VOJ i u okviru sopstvenog koordinatnog sistema, a na osnovu topografskog određivanja pozicije i odredjenog računanja. A nakon toga potrebno mu je uz pomoć artiljerijske busole naći i azimut, a i mnoge druge stvari vezane za podatke o cilju zavise od fiksnih veličina i pozicije samih topova. Skoro nemoguća misija da Žirafa bude mobilni OAR...To ima smisla na Panciru, jer su OAR, nišanski radar, optoelektronika kao i rakete i topovi spregnuti na jednom aparatu. Naš Bofors umesto nišanskog radara koristi laserski daljinomer, a usmeravanje na cilj vrši ili komandir uredjajem za pokazivanje cilja, ili sa Žirafe.
mitar
Nisam stručnjak nego samo zaljubljenik u avijaciju, posebno u Ruske avione Mig-29, koji se uvijek svađa sa ostalima na temu nadmoći američke avijacije prilikom bombardovanja Srbije 1999. I uvijek im tvrdim da jedina prednost NATO avijacije je to što su imali radare koji su radili i rakete daleko većeg dometa od raketa koje su imali naši Mig-ovi. Ali slaba vajda.. Inače, ni jedan podatak nemam o bliskoj borbi nad Srbijom 1999. Dali je bio i jedan bliski okršaj aviona Srbije protiv aviona ostatka moralno posrnulog svijeta?
Aca Stojanović
Cela stvar sa opredeljivanjem za Mig-29 je od početka bila promašena stvar.Čak i da ga modernizujemo na 4+ standard,suštinski nećemo dobiti puno.Stvar je u tome da će kod odbrane vazdušnog prostora glavni protivnici avijacije i PVO uvek biti strateški lovci poput F-15,F-22,a ne lovci-bombarderi F-16,18,35. Strateški lovci uvek idu ispred lovačko-bombarderske grupe i svojim radarima velikog dometa detektuju ciljeve,a raketama velikog i srednjeg dometa čiste vazdušni prostor ispred.Činjenica je da ni modernizovani MIG-29 ne bi imao niti radar niti rakete kojima bi se mogao efikasno suprostaviti strateškim lovcima.Da bi se efikasno odbranio vazdušni prostor potreban je koordiniran strateški sistem PVO velikog dometa S-300/400 i strateških lovaca tipa SU-35S.Jedino takav sistem može da parira strateškim lovcima,da ih efikasno obara i time onemogući lovačko-bombarderske grupe da uopšte udju u vazdušni prostor zemlje zbog gubitka podrške strateških lovaca.
Ranko M.
Cenim g.dina Lazanskog kao dobrog poznavaoca vojne i vojno-tehnicke problematike i takodje, kao bivsi pripadnik Vojske, koji takodje dobro poznaje ovu tematiku (zavrsio sam sve vojne akademije ukljucni i SNO), rado procitam njegove tekstove. Medjutim, citajuci konkretno ovaj tekst i slicne, dolazim do zakljucka da oni nisu primereni dnevnom listu kao sto je "Politika", i vise gravitiraju nekom Vojnom ili Vojno-strucnom casopisu u kojima postoji rubrika "Pogledi i misljenja". Naime, ovakvi tekstovi su previse strucni za prosecnog citaoca i mogu istog usmeriti na pogresno razmisljanje o problemu, iako je namera bila dobra. Zato mislim da bi g.Lazanski trebao vise paznje usmeriti na vojno-politicka dogadjanja u medjunarodnoj zajednici sa procenom razvoja istih, sto bi za sve citaoce bilo zanimljivije a citaoci bi, svojim komentarima, mogli dati znacajniji doprinos u razmatranju problema. Znaci, manje tehnike a vise politike u "Politici". Pozdrav g.dinu Lazanskom.
nixon
Nemam ništa protiv mora ali mi se čini da nas taj "nazovi" pacifizam nikuda ne vodi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.