Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Македонски ријалити шоу

Зоран Заев (Фото Бета-АП)

Специјално за „Политику”

Након битке је лако бити генерал, али у погледу македонског референдума уопште није било тешко видети да је он нешто између најскупљег испитивања јавног мњења и ријалити шоуа. Резултат показује да су грађани то схватили и одлучили да не играју инструменталну улогу која им је била додељена. Путем (против)правних акробација, при чему је управо владавина права била колатерална штета, процес је почео и у истом стилу завршио.

Грађанима је дато да одговоре на питање у стилу „три у један”, као да се ради о избору најбоље „нес” кафе, а не о тако важној и осетљивој ствари од националног значаја. Не само да Република Македонија није ни близу уласка у НАТО, а још мање у ЕУ, него чак је и такозвани Преспански споразум правна фикција. У тренутку када указ о проглашењу закона о ратификацији споразума није био потписан од стране председника и није објављен у службеним новинама, он је постао само хипотетичка ствар, исто као и улазак у НАТО и ЕУ.

Политичка фарса је смишљена да политичкој елити осигура какав-такав легитимитет за оно битно, а то је промена Устава, што је пресудни императив Преспанског споразума. То је изостало јер је на гласање изашло једва нешто више од трећине грађана. Број гласова у корист опције „за” је мањи од укупног броја гласова које су добиле странке из владајуће коалиције на парламентарним изборима 2016, што значи да је покрет „Бојкот” успео да делегитимира власт.

Неће бити претеривање рећи да су грађани били Давид, који је насупрот себе имао два Голијата; поред снажне и нелегалне кампање коју је водила власт (номинално посланици парламента, а де факто извршна власт, и то буџетским новцем само за једну опцију, што је невиђена пракса у међународним оквирима), ту је била и снажна међународна подршка, почевши од генералног секретара НАТО-а до Ангеле Меркел. Премијер Зоран Заев је у кампањи признао да је играо као коцкар, стављајући народ „на једну карту”.

Грађани су се самоорганизовали кроз спонтани друштвени покрет, без новца, без медија (осим друштвених) и упркос претњама да је то што раде кривично дело и да ће бити кажњени. Због хипотеке из недавне прошлости и судских процеса и истражних радњи специјалног тужилаштва, опозициона ВМРО-ДПМНЕ није водила никакву кампању, јер није себи могла допустити луксуз да се замери странцима и угрози себе.

По слову македонског устава, да би био успешан, референдум је морао имати излазност од 50 одсто плус један, међутим, сада се домаћи и међународни хор сложио око политичког оксиморона у стилу: Преспански уговор је добио широку (или видљиву!) подршку грађана, мада је излазност била веома ниска. У нормалној демократској држави, премијер би поднео оставку још исте вечери, али овде се ради о тако великом улогу и још већој подршци споља, да процес „гурања низ грло” споразума (да цитирам колегу Френсиса Боула, који је гласање и споразум описао и као одлучивање о мачку у ђаку) иде даље. Како даље је питање које постављају сви.

За Заева и за међународну заједницу, најлакше би било придобити десетак посланика ВМРО-ДПМНЕ да би се осигурала двотрећинска већина потребна за уставне промене. Сада се чак говори и о „тајној вечери” (седници) парламента на којој би се одлучивало о уставним променама. Дакле, промена најважнијег политичког и правног акта једне државе би се прво десила на затвореној седници, а касније би се о прихватању ових промена гласало у грчком парламенту.

Нови лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски више нема маневарског простора. Питање од милион долара (чак и у буквалном смислу) гласи: да ли он контролише посланичку групу, имајући у виду да није посланик? Друга опција су превремени парламентарни избори крајем новембра, да би се на брзину и уз новостечену већину прогурале уставне промене. Чини се да сада све зависи од стања унутар ВМРО-ДПМНЕ и тога како су они схватили поруку гласача. Ако не извуку праву поуку, могуће је да се ова странка доживи „пасокизацију” и постане маргинална.

И владајући СДСМ је изгубио велики број симпатизера због лоших потеза од доласка на власт. У политичким штабовима хара страх од политичког организовања покрета „Бојкот” у сусрет нових избора. Оно што је можда и најбоља порука с овог референдума је да су се Албанци показали уздржанији него што су многи очекивали: не само да је излазност била веома ниска (нижа него у неким македонским срединама), него ни у мешовитим срединама није било никаквих тензија.

Постоје индиције да је у последњих сат и по до затварања гласачких места дошло до великих манипулација управо у албанским срединама, где је на људе извршен велики притисак или су кутије једноставно биле пуњене силом. Операција није спасила цензус и генерални резултат, али је била покушај да се Заеву и његовом коалиционом партнеру Бујару Османију спаси образ.

Све у свему, тренутно у Македонији доминира позитивна атмосфера, али места за еуфорију нема, јер битка македонских грађана тек почиње. Сада је јасно да није у питању ни име ни идентитет, него борба за уставну сувереност и за владавину права. Интересантно је да се већина западних медија који су извештавали из Скопља (које је данима било као Казабланка) посветила више пажње питању руског утицаја (безуспешно тражећи његове трагове) него флагрантним и бруталним притисцима на један мали народ на европској периферији, од кога се тражи да уради нешто што ни један други народ није урадио: да се одрекне свог већ искоришћеног права на самоодређење!

Најбољи одговор на питања о „инвазији” Русије је дао грчки колега Ставрос Мавродијас, који је упозорио да је притисак на грађане био екстреман и сличан уплитању из колонијалне ере, а да је понор између елита и грађана онај који је одлучио исход референдума, а не Запад или Русија.

*професор Филозофског факултета у Скопљу  

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ташко Васиљев
Несумњиво је да је СДСМ насео популизму ВМРО-ДПМНЕ који још 2008, када је њихов "војвода" Грујевски предлагао на тајним договорима са Грцима - "Северна Македонија" што се види од процурелих докумената објављених на "Викиликс". Референдум је био непотребно трошење државног новца, а сам Преспански споразум је био услов за промену привременог официјалног имена FYROM (БЈРМ) у УН, као и за пријем (прецизније за почетнак пријемних преговора) у НАТО и у ЕУ, због тога је и само референдумско питање било тросмислено. Да би народ разумно просудио око било ког политички битног питања треба бити писмен и наочит што се за више од 70% македонских грађана не може рећи. Бојкот је био у корист ВМРО-ДПМНЕ, који је преко својих "невладиних" организација патриотских имена организовао пропаганду трошећи делумно суму поклоњену од Зајевог 10.000 евра за сваког посланика у Собрању као и оне опљачкане од државне касе за време владавине, за потребе пропагирања "ЗА" или "ПРОТИВ" исхода референдума.
tomislav popovski
Zemlja koja nastoji bioloski preziveti nema mnogo izbora.etnicki podeljena,ekonomski i bezbednosno nikakva,sa klimavim institucijama,natalitetski opustosena i sa"sjasi murto da uzjase kurto"politickim elitama nema drugog izlaza do nadanju u izvesnim integracijama.
Nikola Nesic
Uspeh refernduma na Balkanu, šalite se? Pa u Srbiji 2006. godine za famoznu Preambulu se dva dana natezalo za jedva preko 50%. Da nije bilo stare srpske vadilice Kosova, ne bi došli ni 40%. Vojvodina je bila ispod 50, Beograd se natezao. Zato tih tridesetak posto u Makedoniji je maksimum koji se može izvući sa tim biračkim spiskom i indolencijom južnjaka, bez uvrede, to mislim na sve jugo-istočno od linije Zadar, Zagreb, Beč, Budimpešta. Ljudi su ovde umorni od tih sudbonosnih momenata, i ne dele mišljenje sa političarima oko trenutka u kome se nešto odlučuje. Zato budite sigurni da je Makedonija za NATO i EU, kamo sreće da i kod nas postoji takva snaga.
Ljubomir
Makedonija bezuspešno pokušava da reši spor sa Grčkom 25 godina. Prespanski sporazum sa Grčkom je stvar kompromisa i po mišlenju nekih je "ugovor u kome obe strane dobivaju", a po mišlenju drugih, rekao bih tvrdokornih nacionalista sa obe strane granice, "Makedonija (Grčka) gubi". Autor teksta trebala bi da napiše nekoliko reči o dobitnoj (tajnoj) formuli sa kojom Makedonija neće preći "crvenu liniju", zadržati svoje ustavno ime i istovremeno postati član NATO i EU!
Dragan Pik-lon
Prvo i prvo svi su podcenili albanski element u BJR-Makedoniji.Oni su ostvarili svoj cilj preko Zaeva,ostvarili su dvojezicnost.Sada im je sve jedno kako ce se drzava zvati.Jer u svom nazivu ne nosi albansko ime.Kao sto je naprimer Skup(Skoplje).To jest Albancima odgovara status kvo i haos u Makedoniji.Vremenom to ce olaksati njihovu seseciju.Oni,neizlaskom na referendum su minirali i Presednika kao i Premijera Makedonije.Sada sledi americki scenario-to jest potkupljivanje desetak parlamentaraca iz stranke VMRO-DPMNE.To je najlakse i najjeftinije.Ipak je to trnoviti Balkan gde ljudi ulaze u Parlament i politiku zbog love a ne zbog ideala!!!
Filkoski
Dragan Pik-lon, na zalost, verujem da ima puno istine u tome sto pisete u vezi tihog bojkota u sredinama gde pretezno zive etnicki Albanci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.