Страни играчи одлазе, „Телеком”се шири
На тржишту телекомуникација у региону увелико се мешају карте. Норвешки „Теленор” отишао је из региона, а на његово место дошла је чешка ППФ група. Амерички инвестициони фонд ККР продао је „Јунајтед групу” у оквиру које послује кабловски оператер СББ, а купац је британски инвестициони фонд „БЦ партнерс”. „Дојче Телеком” повлачи се из региона и сада продаје „Телеком Албанија” за који конкурише наш „Телеком Србија”.
Национална телекомуникациона компанија кренула је у офанзиву. Осим поменуте намере о ширењу на Албанију наш „Телеком” већ повећава пословање у Републици Српској. Наиме, „Телеком Српске”, који је у власништву „Телекома Србија”, купује тамошња два кабловска оператера. Прошлог месеца Комисија за заштиту конкуренције БиХ дала је зелено светло за преузимање кабловског оператера „Телрад нет Бијељина”, а ових дана објављено је да је „Телеком Српске” купио 100 одсто удела у компанији „Блицнет Бања Лука”. Продавац је „Телеком Словенија”. Упућени кажу да ширењем бизниса на регион национална компанија повећава своју вредност што ће јој помоћи да издржи конкуренцију.
Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, каже да је за сваку похвалу одлука да се „Телеком” шири на регион.
– За мене, као противника приватизације ове компаније, то је добра одлука. Када се погледају планирани петогодишњи новчани токови види се да компанија има капацитет да се задужи, али и да то лако врати. То се видело и по томе што је и до сада значајно инвестирала. Прво је 2007. године купила „Телеком Српске” за 646 милиона евра, а 2012. године откупила је 20 одсто грчких акција за 380 милиона евра. Пре тога је откупила 29 одсто италијанског удела за 195 милиона евра – каже Бушатлија.
Замерка овог стручњака је што они са ширењем на регион нису кренули раније. Подсећа да је бивши менаџмент, са Бранком Радујком на челу, имао такве планове, па и за куповину словеначког „Телекома”, а да је садашње руководство дуго оклевало.
– Пуно времена је изгубљено. Била је криза и могло се купити и више. Управо „Дојче Телеком”, који је присутан свуда у региону, био је у тешкоћама због којих је морао да прода мобилну телефонију у САД, као и своју енглеску фирму. У Албанији сада продају „Телеком”, за који ми конкуришемо, а присутан је и у Румунији, Бугарској, Мађарској. Могли смо и раније нешто од њега да купимо – каже он.
По његовим речима и куповина кабловских оператера део је стратегије ширења и повећавања мултимедијалне понуде клијентима. Значи, корисницима нуде не само фиксну и мобилну телефонију, већ и телевизију, кућни интернет.
– Том предузећу недостаје даља професионализација менаџмента, у смислу да зараде менаџера морају да буду везане за профит компаније, јер је то начин да се искључе утицај политичара и разна спонзорства. Када се од главног менаџера буде тражило да финансира неки фудбалски клуб он ће то да плаћа делом из сопствене зараде па ће моћи да одбије. То је био проблем с фиксном платом Петера Камараша у „Железари” – каже Бушатлија.
Да ли ће српски „Телеком” успети да се прошири на Албанију видећемо. Иако је са 60 милиона евра дао најповољнију понуду за куповину „Телекома Албанија”, „Телеком Србија” није добродошао у Албанију, преноси приштински лист „Коха диторе”.
Позивајући се на званичне изворе из албанске владе, лист наводи да се више представника српске компаније састало са представницима Министарства саобраћаја и телекомуникација у Тирани. „Током овог састанка, представници ‘Телекома Србије’ постали су свесни става албанске стране да нису добродошли да постану део тржишта мобилних телефона, иако су инвестиције Србије важне за Албанију”, цитира лист неименованог званичника албанске владе. „‘Телеком Србија’ у Албанији није добродошао. Иако је одлука на самим компанијама, учешће ‘Телекома Србије’ на тржишту мобилних телефона може донети реакције које би могле негативно да утичу на саму компанију. Спремни смо и очекујемо српске инвестиције у земљи, али за овај сектор преферирамо инвеститора са другим профилом”, рекао је листу, саговорник из албанског Министарства саобраћаја.
Министар трговине и телекомуникација Србије Расим Љајић изјавио је претходних дана за Радио слободна Европа да понуда „Телекома Србија” за куповину „Телекома Албанија” не значи да је држава одустала од идеје о продаји те компаније, већ да се на тај начин повећава њена вредност. Иначе, већ дуго се нагађа да се размишља и продаји мањинског удела.
– Буџет је у суфициту тако да влада није притиснута финансијским разлозима и не мора да прода „Телеком”. О продаји мањинског пакета се стално прича. Сматрам да је то боља опција, јер на тај начин паре добија директно компанија и може да их уложи у развој. Проблем је када држава продаје па паре оду у буџет и потроше се за сасвим друге намене. Нови власник мора да инвестира што је додатни трошак па зато такав концепт продаје пропада – сматра Бушатлија.
Подели ову вест






Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.