Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Код естетских хирурга због лепшег стаса и уклањања бора

У 70 одсто случајева пацијенти су жене, које траже интервенцију „која се неће много примећивати” (Фото Пиксабеј)

Дерматолози и естетски хирурзи Србије, којима је свакодневни задатак очување младалачког и природног изгледа, окупили су се на скупу „Будућност естетске медицине” у Београду, где је најновија достигнућа у овој области представила др Татјана Павичић, сертификовани дерматолог из Минхена. Према расположивим подацима, најпопуларније естетске нехируршке интервенције у Србији прошле године биле су уклањање масног ткива (корекција облика тела уз помоћ апарата), побољшавање изгледа лица уз помоћ такозваних дермалних филера, решавање проблема са губитком косе и „пеглање” бора ботулинским токсином. Процењује се да у нашој земљи 70 одсто пацијената код којих се обављају естетски захвати чини женски пол, а од стручњака траже да промене буду мање видљиве, што говори у прилог чињеници да је прошло време несразмерно великих усана и груди.

– Ако погледам своје пацијенте у Минхену који долазе са ових простора, могу да потврдим да су жене са Балкана много заинтересованије како изгледају и отвореније за естетске производе него, на пример, даме из Немачке или Француске. Жене са овог поднебља подвргавају се естетским процедурама у млађим годинама. Тај тренд се види у читавој источној Европи, мада то још није толико изражено као што је случај у Азији – каже др Павичић, стручњак за естетску дерматологију.

Кад је реч о новим професионалним трендовима, на скупу је наведено да је порасла популарност препарата који се убризгавају у кожу у комбинацији са електричним уређајима и наглашено је да је сада у фокусу улепшавање читавог лица у комбинацији са третманима на телу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.