Казахстанске компаније пожељан партнер за „Петрохемију”

Тендер за продају „Петрохемије” требало би да буде расписан крајем фебруара следеће године, а пожељни купци су Казахстанци, Руси и Азербејџанци, односно компаније из држава које немају проблем са ценом нафте. Добра вест за њих је да је панчевачка фабрика изашла из стечаја и да коначно послује позитивно.

Александар Вучић, председник Србије, разговарао је у Казахстану са представницима те земље о могућности партнерства са „Петрохемијом” и решавању тог деценијског проблема, по узору на „Железару”, а потом и недавно приватизовани РТБ „Бор” и ПКБ.

– У „Петрохемији” имамо резерве у новцу. Али, ако нафта почне да скаче, то ће за нас бити немогућа мисија и нећемо моћи да издржимо. Тешко би било ако би цена нафте дошла до нивоа од 100 долара по барелу – рекао је Вучић новинарима у Астани објашњавајући због чега „Петрохемија” мора што пре да добије стратешког партнера или приватног власника.

Као партнери у овој приватизацији пожељне су државе које немају несигурност око цене нафте.

– Када као Казахстан, дневно вадите 1.800 милиона тона нафте, јасно је да немате несигурност са ценом нафте. „Петрохемију” могу да купе Казахстанци, Руси, Азербејџанци, који немају проблеме са ценом нафте, а било би добро да немају и проблем са гасом, јер 12 одсто сировина јесте гас – објаснио је Вучић и нагласио да су Казахстанци узели део петрохемијске индустрије у Румунији напомињући да су неки пре 12 година заузимали позиције на истоку, док ми нисмо разумели шта се дешава у свету.

Ово није први пут да је председник Србије у Казахстану тражио партнере за „Петрохемију”. Учинио је то и у јуну прошле године, када је оданде поручио да је једна тамошња компанија заинтересована за партнерство са панчевачком фабриком. И министар енергетике, Александар Антић, уверавао нас је у мају ове године, из Санкт Петербурга, да је руски „Гаспромњефт” заинтересован за „Петрохемију”, односно за инвестицију у линију за производњу полипропилена, која треба да омогући „Петрохемији” да стабилно функционише.

На јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, који је Министарство привреде расписало у марту прошле године – ниједна компанија није одговорила.

Без обзира на то што нико није показао заинтересованост за куповину, држава мора да распише тендер јер се на то обавезала у Меморандуму са ММФ-ом.

Рок је истина био септембар ове године, али Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а, прошле недеље у Београду није спомињао рокове већ је само рекао да се очекује приватизација „Петрохемије”.

„Не видим ништа неуобичајено у томе да се те фабрике нуде на продају у директним сусретима представника наше власти са политичарима других земаља. Барак Обама је као председник Америке посредовао у продаји Боингових авиона саудијском краљу за 26 милијарди долара и нико то није оценио као лошу ствар”, сматра Љубодраг Савић, професор Економског факултета.

Савић је подсетио да је 2001. године словеначки економиста Јоже Менцингер, на скупу на Економском факултету у Београду, упозорио да са приватизацијом не треба журити и да не треба олако посезати за гашењем фабрика.

„Петрохемија”, каже сада позитивно послује захваљујући ниској цени нафте, али она поскупљује, што ће опет створити проблеме у пословању.

– Производи „Петрохемије” извозе се у Европу, која није заинтересована да купи фабрику прљаве технологије, посебно јер је застарела, а нема могућности да се замени новијом – рекао је Савић.

„Петрохемија” је годинама правила губитке, али је прошле године изашла из стечаја и пословну годину завршила у плусу. Чак је била и прва на АПР-овој листи компанија са највећим нето добитком у 2017. години. Али, добит од 40,4 милијарде динара не долази из рада у тржишним условима. Прошле године јој је одобрен Унапред припремљен план реорганизације којим јој је отписано 47,7 одсто или 36.937 милиона динара дуга. Преосталих 52,3 одсто обавеза конвертовано је у акције предузећа.