Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Казахстанске компаније пожељан партнер за „Петрохемију”

На видику могућност решавања тог деценијског проблема по узору на „Железару”, а потом и недавно приватизовани РТБ „Бор” и ПКБ
(Фото А. Васиљевић)

Тендер за продају „Петрохемије” требало би да буде расписан крајем фебруара следеће године, а пожељни купци су Казахстанци, Руси и Азербејџанци, односно компаније из држава које немају проблем са ценом нафте. Добра вест за њих је да је панчевачка фабрика изашла из стечаја и да коначно послује позитивно.

Александар Вучић, председник Србије, разговарао је у Казахстану са представницима те земље о могућности партнерства са „Петрохемијом” и решавању тог деценијског проблема, по узору на „Железару”, а потом и недавно приватизовани РТБ „Бор” и ПКБ.

– У „Петрохемији” имамо резерве у новцу. Али, ако нафта почне да скаче, то ће за нас бити немогућа мисија и нећемо моћи да издржимо. Тешко би било ако би цена нафте дошла до нивоа од 100 долара по барелу – рекао је Вучић новинарима у Астани објашњавајући због чега „Петрохемија” мора што пре да добије стратешког партнера или приватног власника.

Као партнери у овој приватизацији пожељне су државе које немају несигурност око цене нафте.

– Када као Казахстан, дневно вадите 1.800 милиона тона нафте, јасно је да немате несигурност са ценом нафте. „Петрохемију” могу да купе Казахстанци, Руси, Азербејџанци, који немају проблеме са ценом нафте, а било би добро да немају и проблем са гасом, јер 12 одсто сировина јесте гас – објаснио је Вучић и нагласио да су Казахстанци узели део петрохемијске индустрије у Румунији напомињући да су неки пре 12 година заузимали позиције на истоку, док ми нисмо разумели шта се дешава у свету.

Ово није први пут да је председник Србије у Казахстану тражио партнере за „Петрохемију”. Учинио је то и у јуну прошле године, када је оданде поручио да је једна тамошња компанија заинтересована за партнерство са панчевачком фабриком. И министар енергетике, Александар Антић, уверавао нас је у мају ове године, из Санкт Петербурга, да је руски „Гаспромњефт” заинтересован за „Петрохемију”, односно за инвестицију у линију за производњу полипропилена, која треба да омогући „Петрохемији” да стабилно функционише.

На јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости, који је Министарство привреде расписало у марту прошле године – ниједна компанија није одговорила.

Без обзира на то што нико није показао заинтересованост за куповину, држава мора да распише тендер јер се на то обавезала у Меморандуму са ММФ-ом.

Рок је истина био септембар ове године, али Џејмс Руф, шеф мисије ММФ-а, прошле недеље у Београду није спомињао рокове већ је само рекао да се очекује приватизација „Петрохемије”.

„Не видим ништа неуобичајено у томе да се те фабрике нуде на продају у директним сусретима представника наше власти са политичарима других земаља. Барак Обама је као председник Америке посредовао у продаји Боингових авиона саудијском краљу за 26 милијарди долара и нико то није оценио као лошу ствар”, сматра Љубодраг Савић, професор Економског факултета.

Савић је подсетио да је 2001. године словеначки економиста Јоже Менцингер, на скупу на Економском факултету у Београду, упозорио да са приватизацијом не треба журити и да не треба олако посезати за гашењем фабрика.

„Петрохемија”, каже сада позитивно послује захваљујући ниској цени нафте, али она поскупљује, што ће опет створити проблеме у пословању.

– Производи „Петрохемије” извозе се у Европу, која није заинтересована да купи фабрику прљаве технологије, посебно јер је застарела, а нема могућности да се замени новијом – рекао је Савић.

„Петрохемија” је годинама правила губитке, али је прошле године изашла из стечаја и пословну годину завршила у плусу. Чак је била и прва на АПР-овој листи компанија са највећим нето добитком у 2017. години. Али, добит од 40,4 милијарде динара не долази из рада у тржишним условима. Прошле године јој је одобрен Унапред припремљен план реорганизације којим јој је отписано 47,7 одсто или 36.937 милиона динара дуга. Преосталих 52,3 одсто обавеза конвертовано је у акције предузећа.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.