Корејци не желе избеглице из Јемена

Грађани су на протестима описивали дошљаке као потенцијалне арапске терористе и силоватеље, а у најблажој варијанти као илегалне имигранте који им отимају радна местаСеул је одбио да додели избеглички статус неколицини стотина држављана Јемена који су од рата у домовини побегли на једно острво близу јужне обале Јужне Кореје. Тамо је за првих пет месеци ове године, користећи предност безвизног режима, слетело 500 Јеменаца.

Слушајући месецима жалбе гневних грађана да треба да поступи патриотски попут Доналда Трампа и да стави своју земљу на прво место, администрација председника Мун Џае Ина је у јуну укинула безвизни режим за држављане ове земље на југу Арабијског полуострва.

Из ратног пакла који УН описују ка најгору хуманитарну кризу данашњице изазвану људским фактором, на Далеки исток су се Јеменци упутили највише због безвизног режима који омогућава да на острву остану 30 дана. Већина је дошла директним летом из Куала Лумпура када им је у Малезији истекао тромесечни дозвољени боравак без визе.

Медији извештавају да им је сада одобрена само привремена виза на хуманитарној основи, а док је трајао процес обраде захтева, било им је забрањено да са острва Џеџу пређу на континентални део Јужне Кореје. Чак им је саветовано да за то време што мање излазе из куће да не би изазивали бес локалног становништва.

До сада је 360 јеменских избеглица добило привремену визу на годину дана и могу да напусте острво, али морају редовно да се јављају имиграционим службама. Постоји могућност продужетка боравка, само што су им доста ограничена права кад је реч о здравственој заштити, радној дозволи и могућности да доведу чланове породице. У обради је још 85 случајева азиланата, али су мале су шансе да ће њихова судбина бити другачија, јер је од оштрих критика група за људска права на рачун либералне владе у Сеулу због неспремности да прихвати избеглице много гласније противљење домаће јавности.

Долазак невољника из Јемена пробудио је талас антиимигрантских

осећања и подстакао први организовани покрет у Јужној Кореји  против азиланата. На протестима протеклих месеци активисти конзервативних група су оцрњавали Јеменце као потенцијалне арапске терористе и силоватеље, а у најблажој варијанти као илегалне имигранте који им отимају радна места. Као оправдање су наводили Трампову антиимиграциону политику и протесте против избеглица у Европи, не помињући да многе државе примају стотине и хиљаде невољника сваке године.

Један од избеглих Јеменаца рекао је за јапанске медије рекао да је побегао из земље у којој нема воде, струје ни комуникација и где 80 одсто грађана живи испод границе сиромаштва. Изабрао је Кореју јер „воли њихове аутомобиле, филмове и музику”.

Међу грађанима Јужне Кореје мало је оних који успевају да сагледају ситуацију из угла дошљака. Управник једног хотела на поменутом острву каже да га ови странци подсећају на његове синове и да би волео да њима неко пружи уточиште кад би морали да беже од рата. Много су гласнији Корејци који кажу да би прихватили жене и децу, али да су ово углавном мушкарци у пуној снази који нису праве избеглице већ „криминалци”.

У расно и етнички хомогеној земљи људи који изгледају другачије нису добродошли. Другачија су осећања према севернокорејским избеглицама којих Сеул сваке године прима по хиљаду и помаже им да се скрасе на развијенијем југу подељеног полуострва.

Према званичним подацима које наводи „Њујорк тајмс”, од 1994. године 40.400 странаца је затражило избеглички статус у Јужној Кореји, а само 849 или два одсто га је добило.

Ксенофобију појачава осећање безнађа међу омладином због економске кризе, па зато поједини коментатори кажу да је отпор према избеглицама у овом случају мање одраз расизма, а више незадовољства због услова живота у земљи. Незапосленост младих значајно расте већ пет година и у јулу је било 338.000 Јужнокорејаца од 25 до 24 година без посла, скоро 20 одсто више него у истом месецу 2015. године.