Зорица Марковић село не би мењала ни за један град у Србији

Зорица Марковић носилац је пољопривредног газдинства и њено домаћинство је једино у горњомилановачком селу Семедраж коме је примарна производња млека, стога радни дан ове вредне жене траје дуже од уобичајеног радног времена.

– Устајем у пола шест, прво идем у шталу, имам 14 крава и шест јуница, намирим стоку, овце, кокошке, свиње и испраћам моје укућане, на посао и у школу. Припремам ручак и свакодневно сам код куће јер сточарство, односно производња млека, захтева свакодневно ангажовање – каже Зорица за Агропрес.

Иако је већина мештана одустала од сточарства и производње млека, Зорица тврди да пољопривредна производња може бити профитабилна, јер је недостатак радне снаге надоместила механизација, а производњу млека усавршила најсавременија опрема.

– Имамо млековод, директно млеко иде у лактофриз, велико је олакшање у односу на раније док је мужа била ручна. Дневна производња млека је око 250 литара, откупна цена је 34 динара по литру, плус премија седам динара. Цена млека у односу на литар нафте највећи је разлог што су у окружењу сви одустали од производње млека. Пре десет година, цена му је била као и данас 34 динара, а нафте 54. Данас са ценом нафте од 170 динара и овом откупном ценом млека тешко да могу да се покрију трошкови – наводи Зорица.

Марковићи за потребе исхране стоке, 20 крава, 24 оваца и свиња, обрађују 30 хектара земље и имају сопствену мешаону у којој производе концентрат за сву стоку. Недостатак радне снаге надомешћују механизацијом без које данас, како тврде, нема пољопривреде.

– Од механизације имамо скоро све, четири трактора, два комбајна, камион, прикључке и фали нам берач за кукуруз, а и то ћемо купити у скорије време како би га крунили директно са њиве. За сада, успевамо да се одржимо, захваљујући субвенцијама јер оне су нам чиста зарада, по грлу, по литру млека, као и код оваца. Ако нису уматичена грла, нема сврхе бавити се сточарством – истиче Зоричин супруг Мирослав за Агропрес, преноси Танјуг.

Пољопривредно газдинство Марковић води се на Зорицу, а због чега је тако, објашњава управо Мирослав.

– Јесте ретка појава да се домаћинство води на жену, конкретно у мом домаћинству, супруга је стуб куће и њено радно време је од јутра до вечери. Она одржава не само породицу већ комплетно домаћинство, и њена је првенствено заслуга за све што смо постигли – рекао је Мирослав.

Зорица је цео живот живела на селу и тврди да га никада не би мењала за било који град у Србији.

– Ја сам сама себи газда, могу да устанем када ја хоћу, да одморим када пожелим, завршим своје обавезе увек на време, без јурњаве и без стресова. Немам газду, не зависим од туђег расположења и водим се тиме да ако си вредан, на селу можеш да будеш домаћин, поготову у данашње време када вам је доступна механизација – каже Зорица.