Најбољи издавачи „Прометеј” и „Службени гласник”

Награду за издавача године на 63. Међународном београдском сајму књига поделили су равноправно „Прометеј” из Новог Сада и београдски „Службени гласник”, а за издавачки подухват 2018. године награђена је књига проф. др Мила Ломпара „Црњански – биографија једног осећања”, у издању ИП „Православна реч” из Новог Сада.

По оцени жирија, којим је председавао проф. др Драган Симеуновић, „Прометеј” је један од најрелевантнијих српских издавача који објављује капитална лингвистичка издања, изузетна историографска и књижевна дела домаће и иностране поезије и прозе. Посебно се међу „Прометејевим” насловима, по оцени жирија, истиче 60 оних из едиције „Србија 1914–1918”.

„Службени гласник”, како је истакао Симеуновић, важи за једног од наших најплоднијих и најквалитетнијих издавача, а посебну пажњу заслужује „Гласникова” антологијска едиција „Први светски рат у српској књижевности” која обухвата романе, приповетке, поезију, драме, настале у периоду од 1915 до 2018. године.

Мило Ломпар је, по образложењу жирија, изврсним есејистичким стилом осветлио животну путању великог писца и његов положај у српској култури.

Награду „Богдан Кршић” за „Најлепшу књигу” добило је дело „Иконе стила Србије” Неде Тодоровић и Радмиле Станковић, у опреми Александре Јанковић, у издању „Цептер бук ворлда”. За најлепшу дечју књигу проглашена је читава едиција „Принцеза Софија” Весне Алексић, у опреми Душана Савића и са илустрацијама Бојане Стојановић, у издању „Креативног центра”. Специјално признање за младог дизајнера додељено је Јелени Васиљевић за књигу „Хостел Беатрис” Милоша Швоње, у издању новосадског „Прометеја”. Ове године први пут је признање додељено и стрипу, и то стрипу „Сат” са цртежом Вујадина Радовановића Вује, по сценарију Драгана Лазаревића де Лазареа, колору Радета Товладијца, у издању чачанске „Пчелице”.

Награда „Најбољи издавач из дијаспоре” припала је Академији наука и умјетности Републике Српске, из Бања Луке, и „Православној речи” из Новог Сада, за дело „Споменичко благо Републике Српске” ауторке Љиљане Шево. За дело „Историја америчке књижевности” Радојке Вукчевић награђени су издавачи Матица српске – Друштво чланова у Црној Гори, Одјељење за српски језик и књижевност, Подгорица, и „Академска књига”, Нови Сад.

Награда за посебно признање за допринос у области науке припала је делу „Јасеновац Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности” Гидеона Грајфа, најпознатијег светског експерта за Аушвиц и холокауст, у издању Института за холокауст Шем олам (Израел), Академског колеџа Оно (Израел), Фондације за пројекте едукације за холокауст, у сарадњи са Пољским пројектом за рестаурацију јеврејских гробаља.

За дечју књигу године проглашено је дело „Господар солитера и друга чуда” Миладина Ћулафића, у издању Српске књижевне задруге. Специјално признање за издавача припало је „Заводу за уџбенике” из Београда поводом дела Томислава Р. Симоновића о великом америчком добротвору Џону Фротингаму који је српском народу даровао помоћ у вредности већој од два државна буџета. Овим признањем награђена је и Академија науке и уметности Републике Српске за други том енциклопедије Републике Српске.

Специјално признање за књигу припало је делу „Патријарх Павле о исламу и муслиманима” ђакона др Александра Прашчевића, у издању Издавачке фондације Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, као и делу „Иво Андрић – вечити календар матерњег језика” које је приредио Миро Вуксановић, а објавиле га куће „Макарије”, „Ободско слово” и „Херцеговина издаваштво”. Ову награду добиле су и књиге: „Манастир Св. Тројице Стањевићи 1338–2018”, (издање „Светигоре” са Цетиња), „Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. веку” Милована Ј. Богавца и Драгослава С. Ћетковића (издање „Обележја плус” из Београда), као и „Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији” уредника Драгана Војводића и Миодрага Марковића (издање САНУ, из Београда).