Манастир Заова - споменик женској честитости

Надалеко познат, и по веровању исцељујући, манастир Заова, удаљен је пет километара од Малог Црнића, општине у Браничевском округу. Светиња коју походи хиљаде људи из разних крајева Србије молећи се над гробом Јелице, настала је из покајања браће која су се огрешила о сестру. Црква Заова сазидана је у 14. веку, али тек залагањем кнеза Милоша Обреновића почиње њена озбиљна обнова. Унутар манастира данас се може видети гроб сестре Јелице, која је у народу већ постала светитељка , а сада чека на канонизацију и место у црквеном календару.

Драгољуб Стевановић

10  ПИТАЊА О ИСТОРИЈИ СРПСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ
Амбасадори у вртлогу повести

Како се некада водила дипломатија, ко су били људи који су Србију и њене циљеве заступали у иностранству, али и како су се форма и протокол мењали, али садржај и задаци ове службе остајали исти, објашњава др Душко Лопандић, начелник у Министарству спољних послова, некадашњи амбасадор у Лисабону и Бриселу, и аутор књига „Време сјаја, време таме – дипломате у вртлогу историје” и „Послужити своме драгом отечеству – из дипломатске историје Србије 1804–1914”.

Александра Мијалковић

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Мит о позитивном стресу

(Илустрација: Срђан Печеничић)

Зоран Миливојевић у новој колумни објашњава зашто неки људи имају непријатна осећања на позитивне догађаје: задовољни су што су добили унапређење и већу плату али истовремено и забринути због већих одговорности. О позитивном стресу се говори онда када је у питању неки повољан и леп догађај, као што је напредовање у служби, јавни наступ, добијање детета, неочекивани добитак и слично, а догађа се да на то људи реагују стресом, јер су свесни скривених аспеката ових ситуација, који су мање пријатни.

НЕ САМО О ПОСЛУ:  МИЛУТИН ДЕДИЋ
Сликар културне баштине

(Фото: Из личне архиве М. Дедића)

Шибенчанин родом, брат Арсена Дедића, историчар уметности, београдски боем и путописац у 40 дневника чува хиљаде цртежа и записа о манастирима, обичајима, људима и необичним пределима. Он је  у стваралаштву неуморан и у 83. години, па ових дана припрема опширан прилог под насловом „Царским друмом”. Идеју је добио на садашњем коридору 10, некадашњем „Виа милитарису – војном путу”, где се често откривају археолошки експонати. Радо се сећа одрастања у Шибенику, војничких дана у Задру и кафана старог Београда.

Мирослав Стефановић

Белешке с пута Панагија
Село дуговечних

Стара престоница Тасоса је ушушкана у великој шуми на источној страни острва, на десетак километара од мора, а понос мештана су јагњетина, мед и слатко од смокава. Панагија, у нашем значењу Богородица, некада се звала и Агиос Анастасиос. Налази се на 300 метара надморске висине, благословена је чистим ваздухом и мирисом боровине, али овде има и живости, игре, музике, и плаво-белих кућа или оних са обојеним цреповима. Најстарији платан у централном делу села, симбол дуговечности, налази се на тргу „Три извора”, у ствари три чесме бистре воде, која извире из срца планине Ипсарион и слива се каналима кроз село. Из једне се пије за здравље, из друге за добробит и богатство, из треће за љубав.

Текст и фотографије: Слађана Ристић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ