Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штури прописи за лажно боловање

Послодавац о свом трошку и сада може да ангажује лекарску установу, која би обављала субвештачења запослених, уколико посумња да злоупотребљавају одсуство с посла
(Фото Н. Неговановић)

То што је Привредна комора Србије (ПКС) доставила Министарству рада предлог за измену дела Закона о раду, који се односи на могућност спречавања злоупотребе привремене спречености за рад од стране запослених, заправо не значи да ће та иницијатива на крају бити и усвојена. Евентуалне измене и усвајање нове верзије закона наћи ће се пред Народном скупштином тек средином 2020. године, а до тада ће се разматрати све иницијативе и решења, па и она која се тичу спречавања и санкционисања злоупотребе боловања, потврђују у Министарству рада.

ПКС ће бити укључена у поступак израде текста Закона о раду кроз учешће у раду ране групе, када ће моћи да изнесе мишљење и предлоге, додају у Министарству.

И сам министар Зоран Ђорђевић недавно је поновио да је боловање већ дефинисано у садашњем закону,  да је чланом 179. јасно прецизирано како се користи боловање и како послодавац може да проверава да ли је запослени заиста на боловању.

У Унији послодаваца Србије подсећају да су баш због учесталих злоупотреба права на боловање још 2014. учествовали у крупнијим измена постојећег закона. Новим допунама не дају свој глас јер, како истиче Светлана Будимчевић, у садашњем акту све је већ регулисано на тему злоупотребе права на привремену спреченост за рад.

– ПКС предлаже допуну тако да послодавац може да затражи извештај здравствене установе на основу коjeг би се утврдила основаност боловања, уколико је у току једног месеца проценат запослених, који су одсутни, већи од десет процената. У нашем закону је већ све регулисано, нису му потребне измене, већ је овде реч о његовој примени. Јер, својим општим актом послодавац и сада може да уреди на који начин ће контролисати да ли је боловање оправдано или не. То би могло да се уведе у оквиру неког посебног акта, да послодавац рецимо утврди трочлану комисију, која може да одлази на кућне адресе запослених и тако их проверава, ако на нешто сумња – подсећа Будимчевићева, и додаје да по садашњем закону послодавац о свом трошку може да ангажује чак и лекарску установу која би обављала субвештачења запослених, уколико се посумња да одлазе на лажна боловања. Али, све то послодавац најпре мора да предвиди у општем акту предузећа.

– Постоји и могућност да, ако не верује налазима лекара опште праксе, може директно да тражи од начелника здравствене установе да се поново вештачи лекарски налаз. Због свих тих опција, које су дате послодавцима, не знам шта би требало мењати у постојећем закону – пита Будимчевићева.

И поред силних прописа и законских решења, и даље није познато да је ико од радника дошао да се жали адвокату, јер је добио отказ због лажног боловања.

– Ако радник злоупотреби право на боловање послодавац има право да му да отказ, али је тај пропис код нас доста штуро регулисан. Тешко је доказати да је неко на лажном боловању, јер радник има валидно лекарско оправдање, а закон није регулисао проверу стања на терену. Оно што радник мора да уради је да послодавцу донесе потврду у року од три дана од настанка ситуације у којој се нашао – подсећа адвокат Вељко Величковић.

И када послодавац уручи запосленом отказ због лажног боловања, велика је вероватноћа да му радник неће признати да је био на таквом боловању, већ ће покушати да правду потражи на суду. У Савезу самосталних синдиката Србије истичу да немају ниједан доказ из судске праксе у којем је послодавац доказао после контролног прегледа да су радник или лекар злоупотребили боловање.

– Напасти већину запослених у Србији и оптужити их да често прибегавају лажним боловањима је бахат и безобразан став појединих послодаваца, чиме се ствара амбијент како су радници у Србији лењи и склони преварама. За то колико људи користи лажна боловања нема егзактних података, ни ПКС их није изнела, а предлаже измене закона – оцењује Душко Вуковић, из Савеза самосталних синдиката Србије, и додаје да се олако заборавља да људи у Србији често раде законом дуже од прописаног радног времена, да су доста оптерећени редовним радом, прерасподелом посла, лошим условима рада…

– Ретко који послодавац упућује своје раднике на годишње систематске прегледе. Тиме би се стекао бољи увид у здравствено стање свих запослених, па би било и мање злоупотреба – закључује Вуковић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nena
Nema aznog bolovanja bez ucesca lekara. Poslodavac treba da uputi dopis Domu zdravlja i da trazi proveru. Tako ce se razotkriti i korumpirani lekari. Drsko je zbog izuzetaka kaznjavati sve zaposlene.
Miki
U Italiji ako si na bolovanju obavezan si da budeš kući svakog dana od 10 do 12 i od 17 do 19 časova. Nije kao u Srbiji gde uzmeš bolovanje i odeš na odmor ili radiš za nekog drugog na crno.
Зарја, Зарја
Неаразумно и беспримерно понашање ПКС никога у Србији не чуди! Нека они мисле зашто је то тако, али пре свега нека размисле они који их финансирају, ако ни због чега другог оно због свакодневног кршења основних људских права, па и права запослених на живот.
Mian
Takozvana zloupotreba bolovanja je izgovor privatnih poslodavaca iza koga stoji održavanje niskih plata. Ako je radnik loš biće otpušten, a ako je dobar maksimalno će ga koristiti i neće mu povećati platu, ali će ga odvraćati od bolovanja i pretiti otkazom.
Анка
И у Југославији, у којој је све било државно, многи су ишли на боловање, а нису били болесни. Какви су то љекари који дају боловање здравим људима? Какви су то радници, лажови и симулатори? Сви су као неки патриоти, родољуби, а сви користе државу до максимума. Са таквим ставом долазе на Запад, запосле се на црно код својих земљака, користе социјални систем, у којем никад нису учествовали својим радом. Па се онда чудимо зашто нам екстремна десница јача.... Ужас!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.