субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.10.2018. у 10:02 Марина Вулићевић

Од књижевности до стрипа: шта данас чека посетиоце Сајма књига

Сајамски гости су Тахар Бен Желун, један од најзначајнијих савремених франкофоних писаца, и Питер В. Брет, популарни аутор епске фантастике
Читалац који има разноврстан, не сваштарски, укус неће се лако изгубити у сајамској гужви (Фото А. Васиљевић)

Читалац који има одређени, као и разноврстан, укус неће се лако изгубити у уобичајеној гужви Међународног београдског сајма књига у Београду. Шта може да значи разноврсно, што је свакако у опозицији са сваштарским? То значи да ће љубитељ књига еклектичног укуса знати да буде обавештен, али да ће га поред белетристике занимати и књиге из области друштвених наука, као и дела из подручја других уметности, као што је на пример филм.

Он ће тако посетити штанд „Клија”, где данас долази један од најзначајнијих савремених франкофоних писаца Тахар Бен Желун, аутор књиге „Брак из задовољства”. Овај писац уједно учествује и у програмима Краљевине Мароко, земље почасног госта, а биће гост и на штанду „Лагуне” која му је на српском објавила роман „Света ноћ” за који је иначе добио Гонкурову награду (1987).

И наш читалац ће се затим упутити до штанда „Лагуне”, која објављује готово све домаће ауторе, класике, али и нобеловце, попут Жозеа Сарамага, и где ће данас гостовати популарни писац епске фантастике Питер В. Брет. Кренуће и према „Геопоетици”, која обележава 25 година постојања и својим специфичним насловима привлачи одабрану публику. Међу новим насловима „Геопеотике” налази се књига Виктора Јерофејева „Ружичаста мишица”, дистопија која изврће ионако преокренути свет једне Алисе у земљи чуда и дело путовања по сопственој души Пети Смит „Воз М“.

Од Арене, полази према прстену Хале 1, где се сусреће са „Карпосом”, осведоченим издавачем дела класичне и савремене филозофије, међу чијим су новим насловима „Књига о човеку” Романа Ингардена, „Мој живот и други есеји” Дејвида Хјума, „О незгоди званој рођење” Емила Сиорана, „Културна историја душе” Улеа Мартина Хејстада. Хејстадова дела објављује и „Издавачка књижарница Зорана Стојановића”, коју ће такође посетити овај читалац.

Као познавалац филма, он неће пропустити издања Филмског центра Србије, која су на великом попусту, и међу којима је и дело Аните Панић „Милена Дравић или кључ снова”, затим, „Портрети: 24 сличице у секунди, Есеји о југословенском филму” Срђана Вучинића, као и „Критички водич кроз српски филм, 2000–2017” Ђорђа Бајића, Зорана Јанковића и Ивана Велисављевића. У сличном духу, узеће и дело „Запечаћено време”, својеврсни филозофски трактат о теорији филма и уметности Андреја Тарковског, у издању „Академске књиге”, које је сазревало од средине шездесетих година 20. века па до ауторове смрти 1986. године. Код „Академске” занима га још једна књига, насловљена „Два века заједно I–II“ Александра Солжењицина, двотомна историјско-публицистичка монографија, дело настало на самом заласку списатељске каријере овог нобеловца, које се бави руско-јеврејским односима и суживотом Руса и Јевреја на тлу царске Русије и Совјетског Савеза од краја 17. до краја 20. века.

Пошто се овога пута на сајму представља и издавачка делатност Дома културе „Студентски град”, заинтересоваће га сасвим необична књига Владимира Вукомановића Растегорца „Ако ти јаве: умро сам – зборник песама о смрти за децу и младе”, која о овој теми проговара на сасвим другачији начин.

Путописи и приче Виде Огњеновић „Путовање у путопис”, у којој се кроз дијалог са Исидором Секулић говори о савременој Норвешкој, као и Кристијана Екера „Пешчана граница”, где је реч о мало познатим крајевима Русије и централне Азије, свакако ће га привући на штанду „Архипелага”.

Код „Архипелага” може наћи и нову књигу Јелене Ленголд „Одустајање”, као и нови наслов „О папагајима и предаторима” Милете Продановића.

Код „Дерете” привлачно звучи дебитантски роман Џонатана Френзена „27. град”, којим је одмах стекао велики углед у књижевним круговима, као и капитално дело, (ауто)биографија, Дејвида Линча „Соба за снове”, у којој прослављени редитељ одговара на текстове своје сараднице Кристин Макене, написане на основу интервјуа, сведочења и разговора с његовом најближом родбином и сарадницима. Овим „Деретиним“ насловима придружује се и први том „Сабраних прича” Владимира Набокова, до данас најсвеобухватнија збирка његових приповедака код нас.

Дела класичне културе такође привлаче овог читаоца, па се одлучује и за превод и избор Хирошија Јамасакија Вукелића 227 песама из „Мањошуа“, најстарије сачуване јапанске збирке песама, која има двадесет томова и садржи 4.516 песама. Тако је овај избор под насловом „Хиљаде листова, стотине цветова”, коју објављује „Танеси”, подељен у сто одељака и пропраћен коментарима за сваки, право капитално дело. Књига „Кођики, записи о древним догађајима”, коју су са старојапанског превели Хироши Јамасаки Вукелић, Данијела Васић, Далибор Кличковић и Дивна Глумац, најстарије је сачувано књижевно дело које означава почетак јапанске књижевне историје, настало 712. године, а његовим поновним објављивањем „Танеси” заокружује слику о античком Јапану.

Код „Евро бука” наћи ће монографију „Млада Босна” аутора проф. др Радослава Гаћиновића, који се бави историјском и правном теоријом у покушају да се осветле узроци и димензије догађаја с почетка 20. века да би, пратећи светске трендове, па и тренд Београдског сајма књига, где стрип добија такође важно место, отишао до штанда „Чаробне књиге”, која је ове године припремила мноштво нових стрипова. Ту ће, као сајамску премијеру пронаћи књигу „Ми смо Осветници”, издање из нове „Марвелове” библиотеке која се, уз недавно објављен наслов „Ја сам Делпул”, полако попуњава новим делима. Ове године „Чаробна књига” завршава са објављивањем једног од најпопуларнијих стрип-серијала „Принца Валијанта”, у седамнаестом тому је последња епизода коју је нацртао Харолд Р. Фостер, великан девете уметности, а догађај који је свакако оставио најјачи утисак ове године јесте поновно објављивање „Астерикса” на нашем језику, после пуних 20 година.

Коментари0
2b609
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља