Истерани с Новог Зеланда, омрзнути у Данској

„Oтишли смо предалеко у будућност (или у прошлост) за њихов укус“, каже Пол Кејвмен, описујући проблеме због којих је квартет „The Cavemen“, све истакнутије име гаражне панк сцене, пре три године напустио родни Нови Зеланд и преселио се у Лондон. У домовини им је због репутације разузданих момака постало тешко да нађу место за свирку или радио-станицу која би пуштала њихове песме, као да неспутани наступи и хедонистички стихови нису део рокенрола још од његовог настанка и ствар око које се донедавно више нико није узнемиравао. Такав је имиџ музичка индустрија једно време готово и налагала како би правила паре на бендовима, али је можда дошло време новог пуританизма.

Као што каже Пол Кејвмен, „Нови Зеланд се заглавио у педесетим годинама прошлог века. Било је нешто поломљеног стакла и неколико поломљених костију на неким од наших концерата, па су нас истерали из земље”. Европа се показала нешто толерантнијом, али су и овде често наилазили на лош однос, из неког разлога нарочито у Данској. О томе говори фронтмен овог бенда који је први пут наступио у Србији, у београдском Културном центру „Град“, 25. октобра, када су промовисали свој последњи, трећи албум, којим су наставили да прикупљају добре критике и граде углед једног од најексплозивнијих бендова младе генерације.

Данас се „хедонистичко” поистовећује са „самодеструктивним”. Говори ли то нешто о паранојама савременог доба?

Истина је да смо склони попуштању нашим ниским страстима. Претпостављам да је то оно што нас чини „Пећинским људима“ (дослован превод назива бенда). Неки људи то виде као самодеструктивно. Чини нам се да је цивилизација близу апокалипсе па зашто онда бити параноичан око самодеструктивности? Препустите се рокенролу колико год можете пре него што нас све униште.

Да ли су „The Cavemen“ ухваћени у унакрсну ватру политички коректних либерала и затуцаних конзервативаца, који су забринути за очување „здравог и бригом према себи испуњеног“, односно „чистог и моралног“ животног стила, тако да сте неподобни за обе те струје?

Наши стихови се дотичу неких тема које су приличан табу, али све је то део нашег поремећеног смисла за хумор. Срели смо много политички коректних и затуцаних гњавежа који то не разумеју. Није нам стало до уклапања у било чија правила и немамо времена за губитнике који не умеју да уживају. Живот је за то превише кратак.

Страни богаташи су последњих година купили много некретнина на Новом Зеланду пошто су, како извештавају медији, закључили да је то најбоље склониште за случај масивног политичког превирања или еколошке катастрофе. Ако се нешто слично деси, пошто сте ви с Новог Зеланда отишли, куда ћете побећи?

Отрчаћемо право у „нулту тачку”, у срце катастрофе! Желимо седишта у првом реду кад бомбе почну да падају и, ако нас не убију, иживећемо све наше фантазије из филмова о Побеснелом Максу. Зато смо и побегли с југа да бисмо ишли на турнеје иза бивше „Гвоздене завесе”. Ту је прави провод!