Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кубуровић: Корак ка јачању поверења грађана у правосуђе

Нела Кубуровић (Фото Бета)

Министарка правде Нела Кубуровић је изјавила данас да Предлог закона о бесплатној правној помоћи представља први корак у остваривању приступа правди, унапређењу приступа суду и повећању поверења грађана у правосуђе.

Једно од најзначајнијих решења за грађане односи се на одређивање круга корисника бесплатне правне помоћи, рекла је Кубуровић и додала да су дефинисане три групе потенцијалних корисника.

Према њеним речима, прву групу чине лица која испуњавају услове да буду корисници права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак сагласно релевантним законима, другу групу чине они који не испуњавају услове, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунила наведене услове.

Она је додала да су Предлогом закона обухваћени грађани за које је на основу расположивих података процењено да се налазе у најтежој финансијској ситуацији, а што је утврђено анализом Светске банке и подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, као и грађани који би сношењем трошкова правне помоћи фактички били изједначени са првом групом, преноси Танјуг.

Трећу групу лица чине припадници рањивих, односно друштвено осетљивих група, која аутоматски остварују право на бесплатну правну помоћ у складу са посебним законима, рекла је Кубуровић.

„Усвајање и примена Предлога закона о бесплатној правној помоћи допринеће већој ефикасности правосуђа у целини, с обзиром да се уз стручну помоћ квалификованих пружалаца, очекује смањење броја нових поступака пред судом за оне предмете у којима је могуће доћи до решења без покретања судског поступка, а такође ће допринети смањењу трошкова вођења судских поступака”, рекла је Кубуровић.

Предвиђено је, каже Кубуровић, да бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.

Бесплатну правну помоћ у удружењу може да пружа и дипломирани правник, ако се законима који уређују одговарајући поступак не захтева да заступник мора бити адвокат.

Та одредба, перма њеним речима, омогућава да удружења која се баве заштититом људских и мањинских права и слобода непосредно пружају бесплатну правну помоћ у областима правне заштите у којима су ангажована (бесплатна правна помоћ жртвама насиља у породици, партнерског и сексуалног насиља, заштита права ЛГБТ особа, Рома, деце, особа са инвалидитетом и друго).

Једна од најзначајнијих новина коју доноси Предлог закона јесте и утврђивање начина финансирања бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке, каже Кубуровић, и то кроз средства буџета Републике Србије и јединица локалне самоуправе, као и кроз донације и пројектно финансирање.

Из буџета Републике Србије и јединица локалне самоуправе, надокнађује се пружање бесплатне правне помоћи, састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спора.

Према њеним речима, Предлогом закона уводи контрола квалитета и одговорност за савесно и професионално пружање бесплатне правне помоћи, што ће побољшати квалитет правне помоћи и подршке која се пружа грађанима.

Уводи се и Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи који води Министарство правде, као јединствену јавну електронску базу података, што ће допринети и доступности информација грађанима.

Прелазним одредбама Предлога закона уводи се и обавеза за јединице локалне самоуправе које то нису још увек учиниле, да формирају службу бесплатне правне помоћи, чиме се унапређује доступност бесплатне правне помоћи и у мањим јединицама локалне самоуправе широм Србије.

Кубуровић је рекла и да је одложена примена одредаба о бесплатној правној помоћи у прекограничним споровима до приступања Европској унији.

Почетак примене закона предвиђен је за октобар 2019. године, како би се до тог датума извршиле неопходне техничке и организационе припреме за његову примену, закључила је Кубуровић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DRAGICA
Primer: Stranka u nekom sporu prilozi pisani dokaz koji se lako moze proveriti a postoje i svedoci pred kojima je potpisan isti ugovor. Taj ugovor pobija navode iz tuzbe. Sta se tu raspravlja 6 godina i zasto je uopste tu potreban advokat (odnosno do sada je ucestvovalo 6 advokata i oko 20 sudija raznih sudova)? Da li je sudija dovoljno obrazovan da protumaci Kupoprodajni Ugovor od tri - cetiri strane i odbije Tuzbeni Zahtev na osnovu pisanog dokaza? Smatram da je sudiji neko naredio da zapocne maratonski proces. Zna se da Tuzeni zivi u inostranstvu pa se smatra da nece uspeti da se izbori za svoje pravo zbog prekookeanske udaljenosti kao i visokih troskova vodjenja spora s obzirom da svaki dolazak na raspravu kosta oko 2000 Eura.
nikola andric
''Pravne procedure'' i zastupanje. Zakone naravno pisu pravnici. Od Rimskog prava naovamo naravno nisu ''zaboravili'' sopstvenu poziciju. Uporedjenja radi mozemo navesti francuski gradjanski zakonik u kome su francuski zemljoposednici uredjivali sopstvena ''stvarna prava''. Tako je odredjeno da sve sto je na zemlji, ispod zemlje i iznad zemlje pripada vlasniku zemljista. To je nazvano ''sticanje svojine po osnovu prirastaja''. Ako ste zemljoposednik vama svojina ''narasta''. Elite su uvek bile na vlasti pa pisale pravo u sopstvenu korist. Obavezno zastupanje u pravnim procedurama je naravno u korist pravnika. Zar sudija nije u stanju da utvrdi ''pravno stanje stvari'' bez advokata? Jeste ali ne i ''pasivni sudija'' koga je ''pravna teorija'' izmislila. Sudija se zamislja kao neutralno lice koje mora da slusa i cita nepregledna pravna nadmetanja a da o ''pravnim lekovima'' i ne pricamo. Posledica je opste cudjenje oko trajanja pravnih procedura. Jeli to strah od aktivnog sudije?
DRAGICA
Kad mi pravosudni organi namire financijsku stetu pocinjenu vodjenjem preko 20 sporova koji traju 6 godina a na osnovu krivicne prijave zasnovane na laznim izjavama protiv mene, vratice mi se poverenje u pravosudje. Ja se teretim da sam potpisala NEPOSTOJECI UGOVOR a u spisima predmeta postoji ugovor KOJI JESAM POTPISALA i to pred svedocima u agenciji za promet nekretninama a i novac za nekretninu sam isplatila investitoru 2008. g. u agenciji. Pravosudni organi kao i Minastar Pravde (kome sam se obracala), ignorisu pisane dokaze od 2012. godine.
Милан
Колико је велики проблем приступ правосуђу, још је већи проблем излазак из правосуђа, јер спорови никако да се заврше.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.