Субота, 19.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 3. НОВЕМБРА

Зашто САНУ не бира најбоље

Раде Крстинић, Сенке, фотографија

АНТРОПОЛОШКО ОГЛЕДАЛО

Незаступљеност научника који проучавају област етнологије и антропологије довела је до гашења Етнографског одбора, основаног у 19. веку, као и едиције Српског етнографског зборника. Тајно гласање је обелоданило колико се стварно цени договор, част, научни критеријуми, остварени резултати који рангирају кандидате и вредности за које се академици јавно залажу

Опште је познато да неки од наших најзначајнијих стваралаца, попут Милоша Црњанског, нису могли да уђу у Српску академију наука и уметности. Чини се да су такви пропусти, с обзиром на изборну процедуру и тајно гласање у којем не долази увек до изражаја понашање усклађено са објективним просуђивањем, неизбежни у животу и пракси овакве установе. Међутим, када се у одређеном временском периоду број таквих грешака увећа, онда се поставља питање адекватности њеног функционисања.

Имамо, дакле, у виду чињеницу да се данас наши најбољи уметници, филмски редитељи, филмолози, песници, прозни писци, лингвисти, критичари и теоретичари књижевности, филозофи, социолози, антрополози, генетичари, не сматрају достојним да буду чланови наше најзначајније научне и културне установе, а с друге стране за њу се предлажу и у њу улазе они који, сагледано управо према критеријумима које је сама САНУ утврдила, мање од њих то заслужују.

Бојан Јовановић

ФЕНОМЕН БАШИЧЕВИЋ–МАНГЕЛОС
Два надимка-једна историја

За име Илије Башичевића Босиља везује се позната афера „Босиљ” када је овај уметник био изложен јавној сумњи да је он заиста аутор својих дела. Хајку је шездесетих година 20. века повео Крсто Хегедушић изјавом: „Сумњам да је Босиљ аутор.” Избио је јавни скандал, па је Илијa Босиљ морао да слика пред стручном комисијом. Страсти су поготово узавреле када је седам Илијиних слика купио славни Карло Понти

Обимна изложба посвећена феномену Босиљ –Мангелос организована је 2014. у Њујорку, у Галерији „Сент Етјен”, а приказ је објављен у Њујорк тајмсу

Илија Башичевић Босиљ (1895–1972) и Димитрије Башичевић Мангелос (1921–1987), отац и син, уметници су различитог усмерења: слике Илије Босиља сврставају се у наиву или арт-брут, док је опус његовог сина Димитрија на граници између текста и слике, најчешће дефинисан као једна од претеча међународне концептуалне уметности.

У Гете институту у Београду Илијина унука др Ивана Башичевић Антић организовала је и представила изложбу свог деде Илије и стрица Димитрија. Тема београдске изложбе говори о феномену двојице стваралаца, оца и сина који у једном моменту постаје и однос критичара и уметника.

За име Илије Башичевића Босиља везује се доста позната афера „Босиљ” када је овај уметник био изложен јавној сумњи да је он заиста аутор својих дела. Хајку је шездесетих година 20. века повео Крсто Хегедушић, када је у Експресу изјавио: „Сумњам да је Босиљ аутор.” Избио је јавни скандал, па је комисија Просвјетно-културног вијећа града Загреба позвала Илију Башичевића Босиља да слика пред посебно именованом стручном комисијом, чиме би се утврдила „аутентичност његовог стваралачког чина”.

– О тој причи се заправо најмање причало у нашој породици, јер је за Илију била изузетно болна. Сматрао је, наиме, да га ништа није толико повредило као тај догађај, а подсетимо се, преживео је два светска рата – прича Ивана Башичевић Антић, историчарка уметности.

Марија Ђорђевић

ТАНКА ЛИНИЈА
Ко је уметник, а ко занатлија

Правом уметнику је потребан једноставан алат – шака речи, као Карверу и Хемингвеју и Рулфу, или (скоро) једна једина нота као Тому Жобиму и  Доривалу Каимију – ако се упусти у певање готово му нису потребне ни гласне жице, као Сачму и  Вејтсу, а ако је Пикасо, довољни су му седиште и управљач од бицикла за ремек-дело Чучо Валдес Артуро Сандовал: Још пре четири деценије после њихове свирке, Београд је остао друкчији

Артуро Сандовал и Чучо Валдес: Београд је постао друкчији после њихове свирке пре четири деценије (Фото CC BY-SA 2.0 и Alejandro Perez)

Знам да ћу зажалити  што сам написао овај текст: сви којима је музика посао и који се њом баве, пребациће ми да се гурам тамо где ми није место. Зато одмах кажем да ово није аматерски коментар о управо завршеном, 34. Београдском џез фестивалу, нити  је, заправо, уопште реч о музици. Музика је само повод за размишљање о граници између уметника и занатлије. Не могу да одолим да га са вама, читаоцима/слушаоцима поделим јер сам само писац који бескрајно завиди музичарима. Томе сам посветио читаву књигу Плејбек онако из ћефа. Јер се у музици то види боље него у уметности писане речи.

Пре четрдесет година имао сам среће да будем на историјском концерту кубанске групе Иракере у Београду, кад су у њој,  сем Хесуса Валдеса Родригеза, алијас Чуча Валдеса, свирали и Артуро Сандовал, Пакито де Ривера и још неколико великана латинског џеза. После њихове свирке, Београд је остао друкчији; ваљда је још неко то осетио јер се много година касније на тржишту појавила плоча сумњивог порекла,  Irakere – Live in Belgrade коју сам чудом купио у Мајамију. Чисто злато. Тон очајан.

У суботу, 28 октобра, у преуређеној сали Дома синдиката, прекрштеној у  Комбанк Арену, слушао сам Валдесов квинтет Jazz Bata. У међувремену чуо сам неколико пута овог „монструма” за клавиром у солистичким и групним наступима како свира од класике до стандарда, како прати  велике латинске певаче и певачице, и – као пре неки дан – оно што ради најбоље, афрокубански џез: клавир, бас, бубњеви и још двојица перкусиониста одсвирали су сат и кусур пребогате музике као да се тек десетак минута поигравају за свој рачун.

Бранко Анђић

СЛОВО О ЈЕЗИКУ
Велико или мало слово после редног броја

Често нам привлаче пажњу језичке грешке које настају под утицајем енглеског језика и све више се шире. Недавно је најављиван концерт „Опера на води“ на Сава променади, а нешто раније меч Новака Ђоковића и Џона Милмана на „Артур Еш“ стадиону, као и серија Стивен Хокингова наука будућности

Отворен 63. Међународни београдски сајам књига, Затворен 63. београдски сајам књига, Завршен 63. Међународни сајам књига у Београду, Делфи књижаре на 63. Београдском сајму књига, Затворен 63. Сајам књига.

Ово су само неки од наслова објављени у медијима у вези са недавно завршеним сајмом књига у Београду. Сваки од њих написан је другачије. Реч после редног броја некад почиње малим некад великим словом без обзира на то да ли је то прва реч званичног, пуног назива манифестације или скраћеног, незваничног. Ово правописно питање изазвало је бројне дискусије на језичким групама на интернету чак и међу искусним лекторима.

Према Правопису Матице српске у називима манифестација и периодичних скупова који почињу редним бројем, реч иза редног броја пише се малим почетним словом. Наводе се примери: I фудбалска лига, V међународни конгрес слависта, III конгрес дефектолога. Међутим, даље се каже да се реч иза редног броја пише великим почетним словом „ако назив манифестације има устаљену форму и препознатљив садржај, односно ако самостално употребљен у том виду … има карактер властитог имена“ и наводе се примери: Почео је 35. Венецијански бијенале, Одржава се 30. Позорје, На 25. Битефу, Добра посећеност 25. Београдског сајма књига.

Рада Стијовић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
Једном је Павле Ивић исправно рекао о изменама у правопису. У правопису треба мењати само оно што је, као ново, изразито боље. А ако није много ни боље ни горе, не треба мењати." Говорио је о томе да не треба сваки час нешто мењати у правопису без веће нужде. Каква је нужда да се мења у правопису ово у вези с великим и малим словом, кад јее иначе питање великог и малог почетног слова најобичнија конвенција (договор) међу људима, правописцима. Зашто је требало компликовати ову измену у правопису па да се иза бројке у једном случају пише, као раније, мало слово, а у другом случају велико. Шта је ту у правопису нешто изразито боље, по речима П. Ивића? Практично ништа. Само се ствара све више недоумица и изузетака. А, да споменемо кључну ствар у вези с писмом српског језика. Шта ће само за Србе у Европи решење с два писма у једном (српском) језику? Само да се стихијски наставља спроведена намера да се преко двописма и немогуће и непотребне "равноправности писама" само у језику Срба губи ћи
Борис
Доктора Брдара у Сану, под хитно.
Milena
U Srbiji se nastavlja s komunistickom devizom " sto gori, to bolji", zato ne treba nista da nas cudi. Sta je normalno u ovoj zemlji, uostalom ? Zato bi bilo cudno da u SANU bude drugacije.
Dragan L.
Neshvatljivo je i nedopustivo da u SANU nema mesta za jednu Zagorku Golubovic. Prvorazredni istraživač!
Milorad S.
Golubovićeva je kod nas zasnovala kulturnu antropologiju; nije primljena ni kulturolog Jelena Đorđević. A predložena je menadžerka u kulturi, koja deluje ne na strani kulture,nego interesa. Čudno, zar ne?
Dragan,USA
Trend je da se društvene nauke i mišljenje potiskuju gde god se može i uvek po prilici. Doživećemo, verovatno, da nam ceo Savet za kreativne industrije, koji čine kvazinaučnici i kvaziumetnici, uskoro uđe u SANU. Baš kao loši slikari, vajari,kompozitori, te menadžeri u kulturi,koji su obični prodavci magle.
Kradljivci tudjeg
I sami se sećate kada je za “AKADEMIKA SANU” jedan TV-režiser JAVNO PREDLAGAO preko svih medija jednog kradljivca romskog narodnog melosa i aranžmana istih jednog vrlo poznatog romskog pevačkog soliste sada vec pokojnog! Eto, dotle smo došli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.