Одлив мозгова, прилив дознака

„Драги наши” који су на привременом или дужем раду у иностранству наша су најбоља извозна инвестиција. А можда и најбоља уопште. Ове године, закључно са августом, послали су у отаџбину 2,3 милијарде евра, показују подаци Народне банке Србије (НБС).

– Према прелиминарним подацима, прилив по основу дознака, односно личних трансфера, током осам месеци 2018. износио је 2,3 милијарде евра, што је 20,8 одсто више у односу на исти период претходне године. По основу регистрованих дознака стигле су 1,2 милијарде евра, док је процењена вредност нерегистрованих дознака, ван банкарских рачуна и брзог трансфера новца, износила око 1,1 милијарду евра. Прилив је релативно стабилан и његово учешће у бруто домаћем производу креће се на нивоу од око осам одсто, што очекујемо и у овој години – кажу у централној банци.

Преко банкарских рачуна и брзог трансфера новца за осам месеци ове године извршено је око 1,284 милиона трансакција, а просек слања је око 930 евра. Највећи прилив дознака био је у августу: 365,3 милиона евра.

Подаци Светске банке, која дознаке обрачунава у америчкој валути, показују да су наши људи из иностранства у последњих десет година послали 41,5 милијарди долара, што, прерачунато по садашњем курсу, износи 36,5 милијарди евра. У просеку они нам годишње шаљу три милијарде евра, што је знатно више него што су у истом периоду уложили страни директни инвеститори. То потврђује и проф. др Владимир Гречић, члан Српске академије економских наука и експерт за миграције.

– У 2016. години прилив дознака био је за 36 одсто већи од прилива страних директних инвестиција у Србију. Дијаспора је у 2017. години послала више од 3,6 милијарди долара, а подаци Светске банке показују да је то повећање од 12 одсто у односу на претходну годину. У односу на бруто домаћи производ (БДП), дознаке миграната износиле су 8,4 одсто – каже Гречић, додајући да су практично две трећине дознака, односно у 64 одсто случајева, стизале из земаља ЕУ. Од европских земаља, највише шаљу наши људи из Немачке, у 39,4 одсто случајева, и из Швајцарске, 23 одсто. Највећи део прилива дознака – око 80 одсто – реализује се у еврима.

Није Србија изузетак по томе што јој радници „споља” шаљу више пара. Априлски извештај Светске банке указује да се повећава прилив дознака у мање развијене земље, што је логично, јер је број миграната све већи. Зато се не може закључити да сада одлази образованија радна снага, па да они у Србију шаљу више пара.

– Не може се рећи да ће образовани мигранти послати више пара него мање образовани. Можда шаљу више да би надокнадили породицама финансирање свог образовања, али они често у иностранство воде и породицу, па шаљу мање. Истраживања показују да је просечан појединачни ниво дознака мањи код миграната са вишим степеном образовања, па се не може рећи да се одлив мозгова може компензовати њиховим високим дознакама. Али то не значи да су девизне дознаке високостручних и квалификованих миграната занемарујуће, поготово оних на привременом раду. Истраживања показују да готово половина (45 одсто од укупног броја) индијских лекара који раде у Великој Британији шаље део својих зарада у земљу порекла, а тај део у просеку је износио 16 одсто њиховог прихода.

Много је случајева да радници са ниским квалификацијама одлазе у иностранство да сакупе довољно уштеђевине за самозапослење и предузетништво – каже Гречић.

А куда оду те силне милијарде? – У потрошњу. На храну, одећу, лечење, куповину кућа, станова, реновирање постојећих, куповину земљишта, трактора, аутомобила...

За стручњаке, проблем је како се дознаке користе. Добро је, каже Гречић, што дознаке доприносе повећању опште потрошње становника и смањују стопу сиромаштва, али је лоше што се веома мали део улаже у проширење материјалне основе рада и што се повећава зависност српског друштва од рођака и пријатеља из дијаспоре. Само мали проценат дознака користи се за штедњу и отварање нових радних места, као што су мале производне пословне фирме.