За лизинг раднике исти услови рада као и за запослене код послодавца

Сви радници који раде преко Агенције за привремено запошљавање, односно на лизинг, убудуће ће имати уговор о раду и исте услове рада као запослени код послодавца, а фирма у којој су ангажовани моћи ће да изнајми највише 30 одсто такве радне снаге, од укупног броја запослених, под условом да послодавац за то добије сагласност министарства. То, између осталог, пише у Нацрту закона о агенцијском запошљавању које је недавно објавило Министарство за рад, узгред позивајући представнике јавних служби, привреде и синдиката, да се у наредне две седмице, до 23. новембра, укључе у јавне расправе о нацрту закона. Разговори ће бити организовани у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу, Београду и Новом Пазару. Уколико овај документ буде и коначан, радници ангажовани преко агенције имаће са њом уговор о раду на одређено или неодређено време, али не и друге уговоре о радном ангажовању. Из закона ће бити изузети они који раде преко студентских и омладинских задруга и фирми које пружају услуге предузећима, као што су хигијеничари и радници обезбеђења.

Да је нацрт закона позитиван помак у односу на претходни период када радник на лизинг није уживао заслужену радно-правну заштиту државе, сматра Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката.

– Досад су ови радници могли да буду ангажовани преко уговора о привременим и повременим пословима који им, између осталог, не омогућава да остваре право на боловање или годишњи одмор. Сада се ситуација мења, али ћемо се залагати да нови закон предвиди да такви радници, а процењује се да их је у Србији око 400.000, имају исте услове рада као запослени код послодавца. Инсистираћемо на томе да се ограничи број запошљавања ових људи на 10 одсто, изузетно 20 одсто таквих запослених унутар неке фирме, у односу на укупан број радника – подвлачи Савићева. Као велики проблем истиче и то што се овај закон не односи на оне који раде преко омладинских задруга и фирми које пружају услуге предузећима.

– Није јасно дефинисано по чему се омладинска задруга разликује од агенције за запошљавање, а то отвара простор за злоупотребе. Ако тако остане, онда ће агенције своје пословање засигурно преусмерити на систем рада тих задруга, где ће поново ангажовати радну снагу на лизинг, па ће такво изнајмљивање радне снаге и даље функционисати. На исти начин из нацрта су изузете и фирме које ангажују хигијеничаре и обезбеђење. Пошто нису регистроване као агенције за запољшавање, онда гро тих људи, који су изнајмљени, неће и даље бити заштићен. Зато ћемо инсистирати да се држава позабави и њиховим статусом, јер их је превише – подсећа Ранка Савић.

Постојање рада на лизинг на нашем тржишту рада омогућила је ратификација конвенције Међународне организације рада о приватним агенцијама за посредовање и запошљавање, коју је Скупштина Србије усвојила почетком 2013.