Четвртак, 27.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гашењем котларница до чистијег ваздуха

Саобраћај и штетне материје које се ослобађају грејањем нееколошким горивима најзаслужнији за аерозагађење. – План да се до 2021. године угасе све станице на мазут
Једна од школских котларница (Фото З. Анастасијевић)

Саобраћај и штетне материје које се ослобађају у току рада локалних котларница највећи су непријатељи градског ваздуха, па тако и наших плућа. И то се најбоље види зими, када се на Београд спусти сива копрена, а дисање постаје напор. И врапци на грани знају да је тај смог на који смо већ навикнути заправо веома лош комшија, опасан за наше здравље.

– Квалитет ваздуха у Београду лети је много бољи него зими, прво због тога што у топлијем делу године нема грејања индивидуалним ложиштима, а друго јер је лети обданица дужа, а сунчеви зраци заслужни су за разградњу лоших честица. Највеће загађење је од децембра до фебруара када нема начина да се уклоне штетне материје које се задржавају у нижим слојевима, и њихова концентрација расте – објашњава Андреј Шоштарић, доктор хемијских наука из Градског завода за јавно здравље.

Али, док је смањење броја аутомобила на друмовима и окретање бициклизму, пешачењу и јавном превозу да би се смањило емитовање издувних гасова засад само утопија, протеривање нееколошких горива из градског система грејања јасно је дефинисан циљ који су себи задале „Београдске електране”. Разлога да на градске котлове гледамо као на непријатеље има небројано много. Јер, како наводи Шоштарић, њиховим радом се ослобађа „коктел штетних материја” сачињен од оксида азота, сумпор-диоксида и угљен-диоксида. Стварају се и такозване суспендоване честице, мање од 10 микрометара, сличне прашини и гарежи, и лоше за здравље јер их удишемо. Поред тешких метала који се ослобађају из градских котлова, они су криви и за емитовање канцерогеног, органског једињења бензо-а- пирена.

– У периоду од октобра 2017. до априла 2018. године, у току грејне сезоне, према прелиминарним подацима, прекорачења дневне граничне вредности суспендованих честица ПМ10 било је на мерним станицама Београд – Стари град 47 дана и Београд –  Мостар 37 дана. У истом периоду нису забележена прекорачења дневне граничне вредности азот-диоксида – кажу из Агенције за заштиту животне средине. Они додају и да су концентрације загађујућих честица знатно ниже у летње доба године, баш због тога што зими на ваздух утичу штетне емисије из индустрије, саобраћаја, као и индивидуалних ложишта.

Зато су, ради заштите животне средине, „Београдске електране” у последњих неколико деценија угасиле више од 1.200 локалних котларница које су као погонско гориво користиле мазут или угаљ. Њиховим „брисањем” из система наш град је лакше продисао, али се прича о загађењу ваздуха због грејања још није завршила. Да нееколошка горива у потпуности оду у прошлост чекаћемо до 2021. године, до када би, како су „Електране” испланирале, требало да буду затворене све станице на мазут.

– Гашење ових топлотних извора довело је до смањења емисије штетних материја за неколико стотина хиљада тона угљен-диоксида годишње. Очекује нас и затварање свих локалних, блоковских и индивидуалних  котларница у систему „Београдских електрана” чије је потрошаче могуће повезати на систем даљинског грејања, а да то буде економски и техничко-технолошки оправдано. Остале котларнице биће реконструисане тако да ће као основно погонско гориво користити природни гас или друге еколошки прихватљиве енергенте – објашњавају у ЈП „Београдске електране” и додају да је у њиховом систему 26 локалних топлотних извора.

У овом предузећу нису прецизирали колико је новца до сада потрошено за „убијање” котларница, али су рекли да се сваке године програмом њиховог пословања одређују неопходна средства за реализацију овог пројекта. Уз то, додали су, и град Београд сваке године издваја средства за затварање локалних котларница које су под управом градских институција (школство, здравство и слично).

Вршилац дужности секретара за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић недавно је, приликом обиласка радова на гашењу котларнице у ОШ „Јајинци”, објаснила да је овај секретаријат за прелазак на грејање на гас или топловод у последњих неколико година издвојио око 300 милиона динара.
– До сада смо то учинили у 15 школа и наставићемо тако јер размишљамо о здрављу деце. Скупштина града прихватила је повећање буџета Секретаријата за животну средину те ће тако све више новца бити усмерено у екологију – обећала је тада Вилотијевићева.

Да је заштита животне средине тренутно у фокусу „Београдских електрана” потврђује и гашење шест котларница у току ове године. Ваздух не загађују „Маљенска 3”, „Салвадора Аљендеа 18”, „Уралска 11” и „Хусинских рудара 31”. Ван погона су и котлови у ЕТШ „Раде Кончар” и ПТТ школи у Сврљишкој 1, као и ОШ „Арчибалд Рајс”. Крају се приводи гашење котларнице Установе за младе и децу ометену у развоју „Сремчица” у Моштаничкој улици, као и локалног извора „Миријевски булевар 2”.

Али, ту није крај јер ће се прогон загађивача наставити и наредне године. У „Београдским електранама” зацртали су да са „мапе” склоне још пет котларница. Тако ће до краја децембра бити завршен пројекат гашења преосталих локалних топлотних извора на Карабурми, а на реду је и затварање неколико котларница на подручју Сењака, као и оних у Љутице Богдана и у Дому здравља у насељу Браће Јерковић.

– Главни циљеви су нам смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, повећање површине простора који се загрева даљинским грејањем, смањење броја индивидуалних ложишта коришћењем обновљивих извора енергије, као и повећање коришћења енергије из обновљивих извора. Идеја је и да унапредимо системе управљања отпадом и отпадним водама у енергетским постројењима и смањимо топлотне губитке у дистрибутивној мрежи даљинског грејања  – наводе у „Београдским електранама”.

Топло у школама

У систему даљинског грејања у Београду је 65 одсто основних и 84 одсто средњих школа, као и 73 одсто вртића, кажу у Секретаријату за образовање. Ове школске године на даљински систем грејања прикључене су ОШ „Арчибалд Рајс” и две средње школе – ЕТШ „Раде Кончар” и ПТТ школа док су у процесу преласка на гас три основне – „Јајинци”, „Стефан Немања” и „Владимир Роловић”.

– Све школе и вртићи спремно су дочекали почетак грејне сезоне, град је издвојио око 1,4 милијарде динара и то за куповину мазута, мрког угља, течног нафтног гаса, пелета, брикета и сушеног лигнита. Важне су добре процене потреба и набавка енергената на време да би грејна сезона протекла без проблема, што и очекујемо – кажу у Секретаријату за образовање и дечју заштиту.

Градска управа – ван грејне мреже

Упркос томе што Градска управа тежи да протера нееколошка горива из Београда, неки од великих објеката који су у надлежности града и даље нису прикључени на мрежу даљинског система грејања. Како кажу у Секретаријату за енергетику, грејање из топлане још немају зграде Градске управе у Краљице Марије 1 и 27. марта, Библиотека града, Завод за заштиту споменика културе, Градски центар за физичку културу, Кућа легата и Дом здравља у Гроцкој.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran Vukov
Zašto gradske vlasti i toplane grade potpuni monopol gašenjem individualnih kotlarnica i time sa visokim cenama za grejanje osigurava svoja primanja kao i sredstva za finansiranje političkih partija. Ako uporedimo troškove grejanja sa gasom (koji koriste i toplane ) sa korisnicima koji se individualno greju na isti gas videćemo da je krajni korisnik koji se grejao na gas u 2016/17 grejnoj sezoni za stan od 60 m2 platio 31.489,o5 din za utrošeni gas od 11,9268 m3 gasa/m2 stana, pa je ostvarena cena kwh = 4,99 din/kwh;Dok je korisnik daljinskog grejanja u Beogradu platio 1432,71 din/m2 god x60 m2=85.962,60 din -7% popust=79.945,22 din za isporučenih 94,5265 kwh/m2 stana god i time dobio 5.671,59 kwh. Tako nega isporučeni kwh košta 79.045,22 din podeljeno sa 5.671,59 kwh=13,937 din/kwh. Razlika je ogromna na štetu korisnika daljinskog grejanja jer plaća uslugu toplane a i ugrađeni drugi porez na imovinu stana i zato se forsira daljinsko grejanje umesto da se razvodi jeftinija gasna mreža
Kalimero
Pogasite sve kotlarnice. Neka narod udise cist vazduh dok se smrzava zimi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.