Председник САНУ најавио оставку

На изборној скупштини Српске академије наука и уметности од понуђених 18 изабрано је 16 редовних чланова (из постојећег дописног чланства), од 26 кандидата за нове, дописне чланове одабрано је 14, као и сва четири предложена инострана члана, али је утисак изборног дана тај што је након прочитаних резултата и честитке упућене изгласаним колегама Владимир Костић, председник  Српске академије, рекао да ће током сутрашњег дана свим одељењима ове институције понудити оставку јер му је исходом гласања послата јасна порука.

– Сви који седите овде свесни сте напора који је уложен и принципа за које сам се залагао. Човек сам који покушава, са променљивим успехом, да у последњих педесет година држи своју реч. Добро знате да никоме од вас нисам поменуо ниједно име током предизборног процеса, али ради се о чињеници да очигледно имамо потпуно различита схватања о угрожености академије, њеног места и њене будућности. У том смислу, биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити САНУ – изјавио је Костић.

Његова одлука преседан је, до сада се није дешавало да председник САНУ повуче овакав потез, док је за „Политику” први човек САНУ изричито истакао да разлог нису клевете којима је био изложен у последње време, а што се незванично могло чути по академијским ходницима, већ да је реч о томе што у бројчано најугроженијим и по чланству најстаријим одељењима није изабран довољан број нових чланова, а реч је о Одељењу друштвених наука и Одељењу ликовне и музичке уметности.

– На овај начин обезбеђена је проста репродукцију, али не и виталност, која је више него угрожена и то изгледа није довољно озбиљно схваћено – додао је Костић, чије су колеге биле потпуно затечене дешавањима након окончаног двочасовног бројања гласова – већина није била рада да их коментарише. Управник Библиотеке САНУ, академик Миро Вуксановић, како преноси Танјуг, кратко је рекао да је одлука председника Костића неочекивана и да његова оставка не може бити прихваћена.

До ових избора Одељење друштвених наука бројало је само шест академика и од 2009. до данас био је примљен само један нови члан, да би јуче дописни члан Александар Костић постао редован, а нови дописни су Алпар Лошонц и Павле Петровић, док нису изабрани Слободан Антонић, Милена Драгићевић Шешић и Мирјана Рашевић. Одељење за ликовне и музичке уметности до јуче је бројало 13 чланова, Милица Стевановић из дописног прешла је у редовно чланство, Јелена Јовановић и Сава Халугин постали су нови, дописни чланови, док у истој категорији нису изгласани Борислав Стојков и Милета Продановић.

Битно је рећи да САНУ у овом тренутку има 128 чланова (92 редовна и 36 дописних), док је у радном саставу њих 120 (88 редовних и 32 дописна), осам академика је ван радног састава јер су стално настањени у иностранству или годину дана нису учествовали у раду својих одељења (четири дописна и четири редовна).

Изборној скупштини присуствовало је 110 чланова, толико их је и гласало, при чему је за одржавање избора било неопходно присуство њих 61. Према правилима, редовне чланове бирају само редовни чланови, а дописне и иностране бирају сви чланови академије. Да би дописни члан постао редовни било је потребно 45 гласова (за један више од половине укупног броја редовних чланова у радном саставу), а да би кандидат постао дописни или инострани члан било је потребно да добије 61 глас (односно за један више од половине укупног броја чланова у радном саставу). Од 2000. до 2015. организовано је шест изборних турнуса, просечно је по циклусу примано 17 нових академика (односно дописних чланова). Тачније, 2000, 2006. и 2012. по 13, 2015. изабрано их је 14, 2009. тај број је износио 20, а највише је примљено 2003 године – 29.

Подсетимо, САНУ је током целе изборне године била изложена учесталим критикама, а Председништво САНУ све оптужбе које се тичу нерегуларности и нетранспарентности процедуре одбацивало је као нетачне и неаргументоване. Како је јуче званично речено, ниједан писмени, благовремени приговор јавности на изборну грађу за кандидате који су у 2018. упућени на Изборну скупштину није стигао на адресу Српске академије.

Примљени академици

Одељење за математику, физику и геонауке, редовни: Зоран Радовић (62 гласа), Милан Судар (57), Миодраг Матељевић (52), дописни: Жељко Шљиванчанин (80), инострани: Џелал Шенгор (95); Одељење хемијских и биолошких наука, редовни: Слободан Милосављевић (62), Радмила Петановић (62), Радомир Саичић (53), дописни: Тања Ћирковић Величковић (67); Одељење техничких наука, редовни: Милош Којић (59), дописни: Влада Вељковић (72), инострани: Мирослав Крстић (91), Мауро Ферари (96); Одељење медицинских наука, редовни: Зоран Кривокапић (70), Милорад Митковић (55), Петар Сеферовић (54), дописни: Татјана Симић (81); Одељење језика и књижевности, редовни: Горан Петровић (68), Злата Бојовић (64), Милован Данојлић (49), дописни: Јован Делић (66), Зоран Пауновић (66), Љубинко Раденковић (76), инострани: Еуђен Симион (103); Одељење друштвених наука, редовни: Александар Костић (51), дописни: Алпар Лошонц (73), Павле Петровић (77), Одељење историјских наука, редовни: Љубодраг Димић (72), дописни: Драган Војводић (83), Вујадин Иванишевић (92), Мира Радојевић (69); Одељење ликовне и музичке уметности, редовни: Милица Стевановић (71), дописни: Јелена Јовановић (79), Сава Халугин (91).