Европска комисија повећала прогнозу привредног раста Србије

Европска комисија је повећала пројекцију раста бруто домаћег производа (БДП) Србије за ову годину на 4,1 одсто у јесењем извештају „Европске економске прогнозе”, са претходних 3,3 процента колико је предвиђала у пролећном, мајском извештају.

ЕК је, такође, повећала процену привредног раста Србије за 2019. годину са ранијих 3,3 одсто на 3,8 процената, а толики раст очекује и 2020. године.

Према процени ЕК, јавни дуг Србије ће у овој години износити 56,4 посто БДП-а, идуће године ће пасти на 54,1 проценат, а 2020. на 52,1 одсто.

У публикацији објављеној на званичној интернет страници Европске комисије, наводи се да је економски раст Србије убрзао на скоро 5,0 одсто у првом полугодишту 2018. на годишњем нивоу, да перспективе делују снажно и да би раст требало да остане динамичан упркос пројектованом благом успоравању идуће године, преноси Танјуг.

„Очекује се да ће инвестиције бити робусне, да ће раст запослености и примања допринети повећању домаће потрошње, и да ће услови финансирања и фискална политика такође бити подстицајни за раст”, констатује се у одељку посвећеном Србији.

У извештају се, међутим, оцењује да би снажна домаћа тражња и погоршање трговинских услова могли да погурају инфлацију и екстерне неравнотеже.

Прогнозира се да ће буџет Србије ову годину поново завршити у суфициту, што је, како се оцењује у извештају, омогућило влади да почне са укидањем шеме привременог смањења пензија, која је уведена на врхунцу кризе.

Планирано је да део фискалног простора у 2019. години буде искоришћен за повећање плата у јавном сектору и повећање капиталне потрошње, наводи се у извештају.

Иако је предложени буџет подстицајан за привредни раст, прогнозирано је да укупан буџетски дефицит ипак остане близу баланса. То ће, поручују из Комисије, омогућити даље смањење јавног дуга до нивоа који се приближавају 50 одсто БДП-а до краја 2020. године.

Добре фискалне перформансе би, како се очекује, требало да буду подржане имплементацијом пореских реформи и реформи јавне администрације, и окончањем програма реструктурирања и приватизације кључних државних предузећа.

То и друге кључне структурне реформе, укључујући јачање система фискалних прописа, такође су централна тачка новог аранжмана Србије са Међународним монетарним фондом.

Европска комисија, такође, очекује се да ће растућа економија стимулисати даљи раст запослености и да ће незапосленост пасти на најнижи ниво у последњим деценијама.

У извештају, ЕК предвиђа да ће стопа незапослености у Србији износити 13,1 одсто, да ће идуће године благо опасти на 12 процената, а годину касније на 10,9 посто.

Када је реч о инфлацији, очекује да ће она ове године бити 2,1 посто, 2019. године 2,9 процената, а годину касније 3,0 одсто. Такође, прогнозира да ће дефицит текућег рачуна бити ове године 5,9 процената БДП-а, а у наредне две године 7,4, односно 7,9 посто, респективно.