Зашто су скупе виза и мастер картице

Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против „Визе” с образложењем да је нарушила правила конкуренције на тржишту у погледу висина трговачких накнада. Овим се на удару комисије нашао и други велики, а страни, картичарски систем у Србији после „Мастеркарда”. Нејасно је само зашто комисија то сада ради када је пре неколико месеци Народна банка Србије (НБС) стала на пут висини картичарских накнада, односно на њен предлог скупштина је у јуну усвојила Закон о међубанкарским накнадама који ограничава њихову висину.

Овим законом, који ступа на снагу 17. децембра, међубанкарске провизије снижавају се фазно – најпре на 0,5 одсто за дебитне картице, односно на 0,6 одсто за кредитне картице, а од 17. јуна 2019. године међубанкарске накнаде ограничавају се на 0,2 одсто за дебитне картице, односно на 0,3 одсто по извршеној трансакцији за кредитне картице.

Према подацима централне банке међубанкарске накнаде код „Визе” износиле су до 1,8 одсто, а код „Мастеркарда” до 2,2 одсто. Ове провизије чине и до 80 одсто укупних накнада за плаћање картицама.

Зашто су картице скупе када мене ништа не коштају – питају многи њихови корисници. Па зато што не коштају њихове власнике, односно оне који их „провлаче” на продајним местима, већ оне код којих се „провлаче”, а то су трговци, ресторани, хотели, туристичке агенције… Због тога их често мали трговци избегавају, због високих провизија, и сви смо били у ситуацији да се у неким радњама, поготово оним малим, картице не примају или да се то камуфлира објашњењем да је пос апарат у квару. Трговци ту провизију урачунавају у крајњу цену коју на крају плати потрошач.

Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, у јуну је, приликом обраћања посланицима, навела да се по основу употребе картица страних картичарских система годишње из Србије одлије 30 милиона евра у иностранство по основу обраде трансакција, док банке зараде 2,5 милиона евра од издавања страних картица.

Картичарски системи стимулишу банке да деле клијентима баш њихову картицу и банке од тога посебно зарађују. Отуда у нашем систему преко седам милиона што дебитних што кредитних картица од којих се половина не користи. Они код којих се картица провлачи су у сендвичу између банке издаваоца картице и банке прихватиоца на пос терминалу, које опет ту накнаду деле између себе. Највећи део те међубанкарске накнаде припада управо банци издаваоцу картице, која не пружа никакву услугу, већ само наплаћује чињеницу издавања, а мањи део банци која је поставила пос терминал. Провизија банке на пос терминалу највећа је за мале трговце, а најмања за велике трговачке системе. За банку је најбоља ситуација када су и онај који провлачи картицу и онај код кога се она провлачи њени клијенти јер тада цео износ међубанкарске накнаде њој припада, односно не мора ни са ким да га дели.

Комисија је навела да су основано претпоставили да „Виза” одређује минималне међубанкарске накнаде у неправичном износу, које примењују банке на територији Србије у њеном систему.

– Тиме је „Виза” утицала на повећање трговачке накнаде – провизије банке трговца за прихватање плаћања платном картицом, коју банке зарачунавају трговцима за омогућавање услуге безготовинског плаћања. Највећи део трговачке накнаде, око 60 до 70 одсто, чини међубанкарска накнада. У Србији међубанкарске накнаде су тренутно вишеструко више него на тржиштима ЕУ. Трговци, који прихватају плаћање платним картицама, трошак трговачке накнаде урачунавају у малопродајну цену, коју преносе на потрошаче, независно од тога да ли је плаћање извршено платном картицом или готовином. На тај начин се ограничава конкуренција на тржишту банака прихватилаца у погледу износа трговачких накнада, које нуде трговцима за услугу пријема платних картица, а могућ је и негативан утицај на конкуренцију на тржишту издавалаца платних картица на територији Србије, јер су банке подстакнуте да нуде платне картице чије коришћење, на продајним местима, подлеже највишој стопи међубанкарске накнаде, наводе у комисији.