Повишице до 12 одсто, платни разреди одложени

Запослени у јавном сектору могу да одахну. Плате ће им следеће године бити повећане од седам до 12 одсто. Платни разреди – односно правило „једнаке плате за исти посао”, према којем би, на пример, правник у министарству имао исту плату као његов колега у државној агенцији – неће бити уведени од 1. јануара 2019. године, као што је планирано – већ од 2020.

Највеће повећање могу очекивати здравствени радници, и то 12 одсто за медицинске и стоматолошке техничаре, а увећање од 10 одсто добиће лекари и зубари, објавило је јуче Министарство финансија.

Према упутству за припрему буџета за 2019, службеницима Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране следује повишица од девет одсто. Исто толико увећање плата планирано је и за запослене у основним и средњим школама и у установама високог образовања, али и за раднике у области социјалне заштите.

Нешто мања повишица, од 8,5 одсто, очекује запослене у Пореској управи и Управи царина, док ће други запослени у јавном сектору, према пројекцијама Министарства финансија, имати увећање од седам одсто.

Као ни у претходним годинама, ни у буџетској 2019. неће бити могућа исплата божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и побољшања услова рада предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, каже да плате не би требало да расту више од шест до седам процената, јер је толики раст нашег БДП-а. Сваки бржи раст значио би да ће плате истискивати друге важне компоненте, као што су јавне инвестиције, улагање у здравство, образовање и друге делатности.

– Што се тиче самог повећања плата, неке промене су оправдане, попут високог повећања плата здравственим и просветним радницима, али су плате у безбедносним службама и сада високе – сматра Арсић и наглашава да су тренутно неке плате изнад нечега што би одговарало тржишним условима, а неке су испод нивоа образовања.

Увођење платних разреда, које се одлаже за 2020, довело би до тога да се ти диспаритети постепено отклањају, додаје наш саговорник.

– Можда технички нису припремљени детаљи за ту реформу. Или је до одлагања дошло из политичких разлога. Они који сада имају високе плате у односу на објективне карактеристике и којима је најављен спорији раст зарада вероватно су против увођења платних разреда. То је увек тако у целом свету и није необично – каже професор Економског факултета.

Држава би морала да смогне снаге и да се избори да плате буду у складу са реалним перформансама запослених у јавном сектору. Иначе ћемо, каже, имати негативну селекцију, као што је одлазак запослених из здравства, образовања и државне управе.

У „Службеном гласнику” је крајем прошле недеље објављено да се одлаже примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору и Закона о запосленима у јавним службама. То практично значи да се до 1. јануара 2020. одлаже примена прописа о платним разредима да за исти посао у свакој служби плата буде једнака, као и да се запосленима учинак праведно мери кроз увођење јединствене основице за цео јавни сектор и прецизно дефинисаних коефицијента.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе за „Политику” кажу да је на последњој седници владе одлучено да је неопходно током следеће године обавити додатне финансијске анализе, како би реформа дала пун ефекат од самог почетка примене почетком 2020. године.

– Оваква одлука пре свега почива на уважавању свих потреба запослених у јавним службама, а да не угрожава достигнуту фискалну стабилност – наводе у Министарству.

Они истичу да је реформа система плата важан процес, који треба да уреди систем плата и радних односа свих запослених у јавној управи и коначно да се зна ко колико за који посао треба да заради, а да се притом обезбеди боље управљање и кадровима и јавним финансијама.

– Реформа подразумева промене из корена у одређивању плате, напредовању по учинку и обезбеђивању транспарентније и фер расподеле зарада. Будући да је у протеклом периоду реформа изазвала велику пажњу и заинтересованост јавних служби, у жељи да поправимо њихов положај започели смо и финансијске анализе договорених поступака – објашњавају у Министарству.

Како незванично сазнајемо у Влади Србије, закон о изменама и допунама Закона о државним службеницима усвојен је прошлог четвртка на надлежним одборима Скупштине и упућен влади на усвајање, али јер скинут са дневног реда седнице владе. Не зна се зашто, ни када ће се појавити. Наш извор каже да нема званичне одлуке да се закон одлаже, нити да ове измене неће бити усвојене. Измене би требало да се примењују од 2019, а поједине одредбе, које се односе на централну кадровску евиденцију, интерно тржиште рада и слично, од јануара 2020. Овај пропис заједно са читавим сетом закона треба да доведе до реформе плата у јавном сектору како би престао досадашњи систем „различите зараде за исти рад и једнаке плате за различите послове”.

У протеклих годину дана усвојени су Закон о систему плата запослених у јавном сектору, Закон о запосленима у јавним службама, Закон о запосленима у јавним агенцијама, Закон о платама државних службеника и намештеника. У септембру је било предвиђено усвајање уредбе о коефицијентима, што се није догодило, јер су синдикати, првенствено просвете, имали замерке.

Према оцени Фискалног савета изнетој у анализи „Зараде у државном сектору – стање и смернице за реформу”, плате у јавном сектору тренутно се утврђују на основу 23 различите основице, више од 500 основних коефицијената и преко 200 додатака на основну плату.