Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Консолидација банкарског тржишта Србије

(Фото А. Васиљевић)

Талас преузимања који је запљуснуо банкарско тржиште Србије с једне стране је сасвим очекиван, а с друге потпуно неочекиван.

Очекиван је зато што експерти тврде да је 29 банака превише за земљу чији је бруто домаћи производ прошле године био мањи од 37 милијарди евра. А неочекиван је зато што су раније углавном постојеће домаће банке куповали странци, а у последње време банке са страним капиталом купују домаћи бизнисмени.

Први је потез повукао Миодраг Костић, који је у међувремену постао стопостотни власник АИК банке, да би она потом преузела Алфа банку.

Прошле године АИК банка је била прва у Србији по нето профиту од 118 милиона евра, четврта по капиталу од пола милијарде евра и шеста по укупно одобреним кредитима од скоро 1,8 милијарди евра, извештава агенција Бета.

Нови играчи на овом тржишту су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, који су најпре купили србијански огранак Нове кредитне банке Марибор, променили јој име у Директна банка, а потом „докупили” Пиреус и Финдоместик банку.

Пре припајања Пиреуса, Директна банка је на крају 2017. била десета по профиту од 16 милиона евра, а на 19. месту по учешћу у укупној активи од 0,8 одсто (удео Пиреус банке био је 1,5 одсто) и по висини капитала од 33 милиона евра, с тим што је капитал Пиреус банке три пута већи, 108 милиона евра.

Многи се вероватно више и не сећају да је пре две деценије у Србији пословало више од 80 банака, од којих су скоро све биле с домаћим капиталом. Већ у 2004. њихов број пао је на 47, а тај тренд се наставио, иако су у међувремену на српско тржиште стигли и нови „играчи”, попут Банк оф Чајна или Мира банк из Уједињених Арапских Емирата.

У стручним круговима скоро да постоји консензус да тек предстоји укрупњавање на банкарском тржишту Србије јер банке с тржишним уделом мањим од један-два одсто тешко да могу да опстану у све жешћој утакмици.

Тренутно има чак 14 банака с тржишним учешћем мањим од 1,5 одсто. Све оне заједно одобриле су само 7,5 одсто укупних кредита, док је удео шест највећих банака, Интезе, Комерцијалне, Уникредит, Сосијете женерал, Рајфајзен и АИК банке осам пута већи – 62,2 одсто.

Министар финансија Синиша Мали већ је најавио да држава планира да до краја ове године прода свој удео у Јубмес банци, наредне године и у Комерцијалној, а припрема се стратегија и за Српску банку. Уз то, већ месецима јавност нагађа ко би могао да купи Сосијете женерал банку јер се ова француска групација већ повукла и с тржишта Хрватске.

У прилог те тезе говори и низак степен концентрације на српском тржишту. У Хрватској четири највеће банке имају скоро 70 одсто укупне активе, а у Србији су четири највеће банке одобриле око 47 одсто свих кредита. Зато Иван Николић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, сматра да је укрупњавање не само очекивано већ и пожељно. „То је позитиван процес јер ће подићи перформансе и појачати конкуренцију међу банкама, а то ће донети добробит и клијентима јер ће појефтинити кредите”, сматра Николић, који је недавно агенцији Бета рекао да не види проблем у томе што банке купују домаћи инвеститори. Тим пре, каже члан Савета НБС, што је „искуство показало да страни власници нису увек успешни”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Za ljude je interes da banke propadnu .
Твртко
Концентрација и укрупњавање је природан процес и нормално је да се банке укрупњавају. (Слични су процеси и у политици, привреди). Мале банке тешко могу да испуне мноштво регулаторних захтева, мноштво информационо технолошких захтева и слично. Мала банка мора много да се упре да би обезбедила "инстант плаћање"-на пример. У том смислу тачно је да укрупњавање може повећати конкурентност и ширу доступност банкарских производа. - Међутим - у кратком року - (а то је онај рок на којем ми као потрошачи најчеће функционишемо) већи утицај на каматну стопу (и јефтиније кредите) има међународно новчано тржиште. На пример, ако камата на обвезнице у Италији скачу (услед дефицита) - врло вероватно је да ће и каматне стопе у Србији скочити јер ће инвеститори похитати у Италију и тиме ће се створити мањак новца у Србији. То ће може резултирати растом тражње а самим тим и растом каматних стопа. Ово је, на пример, један сценарио који може имати везе са тренутном тржишном ситуацијом-а може и да нема :-)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.