Консолидација банкарског тржишта Србије
Талас преузимања који је запљуснуо банкарско тржиште Србије с једне стране је сасвим очекиван, а с друге потпуно неочекиван.
Очекиван је зато што експерти тврде да је 29 банака превише за земљу чији је бруто домаћи производ прошле године био мањи од 37 милијарди евра. А неочекиван је зато што су раније углавном постојеће домаће банке куповали странци, а у последње време банке са страним капиталом купују домаћи бизнисмени.
Први је потез повукао Миодраг Костић, који је у међувремену постао стопостотни власник АИК банке, да би она потом преузела Алфа банку.
Прошле године АИК банка је била прва у Србији по нето профиту од 118 милиона евра, четврта по капиталу од пола милијарде евра и шеста по укупно одобреним кредитима од скоро 1,8 милијарди евра, извештава агенција Бета.
Нови играчи на овом тржишту су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, који су најпре купили србијански огранак Нове кредитне банке Марибор, променили јој име у Директна банка, а потом „докупили” Пиреус и Финдоместик банку.
Пре припајања Пиреуса, Директна банка је на крају 2017. била десета по профиту од 16 милиона евра, а на 19. месту по учешћу у укупној активи од 0,8 одсто (удео Пиреус банке био је 1,5 одсто) и по висини капитала од 33 милиона евра, с тим што је капитал Пиреус банке три пута већи, 108 милиона евра.
Многи се вероватно више и не сећају да је пре две деценије у Србији пословало више од 80 банака, од којих су скоро све биле с домаћим капиталом. Већ у 2004. њихов број пао је на 47, а тај тренд се наставио, иако су у међувремену на српско тржиште стигли и нови „играчи”, попут Банк оф Чајна или Мира банк из Уједињених Арапских Емирата.
У стручним круговима скоро да постоји консензус да тек предстоји укрупњавање на банкарском тржишту Србије јер банке с тржишним уделом мањим од један-два одсто тешко да могу да опстану у све жешћој утакмици.
Тренутно има чак 14 банака с тржишним учешћем мањим од 1,5 одсто. Све оне заједно одобриле су само 7,5 одсто укупних кредита, док је удео шест највећих банака, Интезе, Комерцијалне, Уникредит, Сосијете женерал, Рајфајзен и АИК банке осам пута већи – 62,2 одсто.
Министар финансија Синиша Мали већ је најавио да држава планира да до краја ове године прода свој удео у Јубмес банци, наредне године и у Комерцијалној, а припрема се стратегија и за Српску банку. Уз то, већ месецима јавност нагађа ко би могао да купи Сосијете женерал банку јер се ова француска групација већ повукла и с тржишта Хрватске.
У прилог те тезе говори и низак степен концентрације на српском тржишту. У Хрватској четири највеће банке имају скоро 70 одсто укупне активе, а у Србији су четири највеће банке одобриле око 47 одсто свих кредита. Зато Иван Николић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, сматра да је укрупњавање не само очекивано већ и пожељно. „То је позитиван процес јер ће подићи перформансе и појачати конкуренцију међу банкама, а то ће донети добробит и клијентима јер ће појефтинити кредите”, сматра Николић, који је недавно агенцији Бета рекао да не види проблем у томе што банке купују домаћи инвеститори. Тим пре, каже члан Савета НБС, што је „искуство показало да страни власници нису увек успешни”.
Подели ову вест



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.