Године које су појеле „Зорку”

Шабац – Новембар је деценијама био посебан за шабачку „Зорку”. На Митровдан (8. новембра) 1938. године тадашњи председник владе Краљевине Југославије др Милан Стојадиновић озваничио је почетак рада фабрике за производњу сумпорне киселине, која је име добила по супрузи Краља Петра I Карађорђевића, најстаријој ћерки црногорског краља Николе. У новембру су се у „Зорки” уручивале годишње награде најбољим радницима, додељивали кључеви станова, али и отварале нове фабрике – минералних ђубрива, обојене металургије, керамичких плочица, лекова, белих лимова...

Хемијски гигант, који је годишње производио преко два милиона тона разне робе, имао преко 10.000 радника и изградио бар половину Шапца, приватизација је избрисала из назива неколико успешнијих фабрика, а остале су продате на парче или заглавиле у стечајевима од којих се понеки још вуку по регистрима Привредног суда. Градом, с времена на време, тек тумарају групе „зоркаша”, безуспешно обијајући врата институција у потрази за својим, судски признатим, а неисплаћеним зарадама.

Једну од њих, бивше раднике фабрике „Зорка – Минерална ђубрива”, највеће у некадашњем шабачком хемијском систему (холдинг компанији), срели смо управо на Митровдан.

– Пре тачно месец дана били смо код градоначелника Небојше Зеленовића, који је обећао да ће наше захтеве пренети градском правобранилаштву. Тамо су нам рекли да о томе апсолутно ништа не знају. Није први пут да смо обманути, навикли смо се на разне смицалице откако је наша фабрика „очишћена” од запослених и дугова и продата „Викторија групи” – прича нам Радослав Јаковљевић, бивши хемијски радник у фабрици „Зорка – Минерална ђубрива”, и тада и сада председник Одбора за наплату радничких потраживања.

Ова „Зоркина” фабрика продата је 2009. године „Викторија групи” за 3,4 милиона евра, и то по тада новом моделу, по коме купац преузима комплетну имовину, а нема обавезу да измири дуговања радницима и другим повериоцима. Процењена ликвидациона вредност износила је 6,8 милиона евра, а продаја је обављена тек после трећег јавног позива Агенције за приватизацију. „Викторија група” је тако постала власник неколико десетина објеката, опреме и 150.000 квадрата грађевинског земљишта у Шапцу.

– Пре продаје, око 850 радника потраживало је с каматама преко 580 милиона динара за 13 прескочених зарада, почев од 1999. године, а већина од нас је имала и правоснажна и извршна судска решења. Новац, међутим, нисмо успели да наплатимо пошто је „Зорка”, одлуком тадашње владе, проглашена за један од система у процесу реструктурирања. Уз сагласност Агенције, потписали смо споразум да будемо обештећени приликом приватизације, али је модел у међувремену промењен и ми смо изиграни, о чему је ваш лист извештавао – наводи Јаковљевић.

Он подсећа да су почетком 2007. године, уз одобрење Агенције, граду Шапцу без надокнаде пренети у својину погон „Контакт 3”, пружни коридор с колосецима 10 и 11, две интерне путне саобраћајнице, лучки кеј поред Саве, дужине 106 метара, и 3,44 хектара северозападне радне зоне с директним приступом на улицу. Вредност ове имовине овлашћена ревизорска кућа проценила је на 6.192.373 евра. Локална самоуправа потом се опет умешала у приватизацију „Зорке”, када је подигла 3,5 милиона евра кредита да би се „решио проблем” преосталих радника ове холдинг компаније, који су често протестовали на градским улицама.

– Носилац тог посла био је „Зорка – Холдинг”, као капа система. Радницима свих других фабрика понуђен је откуп 30 одсто потраживања за неизмирене зараде, а нама, радницима „Зорка – Минералних Ђубрива”, свега 10 одсто. Рекли су да нам је држава давала неке субвенције 2007. и 2009. године, што није тачно. Било је буквално узми или остави. Од наших 875 радника 170 није хтело да будзашто прода зараде. Ја сам пристала међу последњима, јер док не потпишем уговор с „Холдингом” нису хтели да ми врате радну књижицу – каже Зорка Димитријевић, бивша службеница у финансијама.

Данас је фабрика „Зорка – Минерална ђубрива” у стечају. Нема имовину, али логика каже да би требало да има оних 3,4 милиона евра, који су после продаје „Викторија групи” били на подрачуну Агенције за приватизацију, и да су по отварања стечаја пребачене у стечајну масу.

– Сада се као поверилац појављује и град, иако је преузимањем и те како вредне имовине фабрике одавно намирио свој дуг. Из стечајне масе траже 99 милиона динара. Тражи и комунално предузеће 16 милиона динара, има и других градских фирми. Од наших 875 радника прихваћена су потраживања само 64, који су сви сврстани у трећу категорију поверилаца и прети им реална опасност да не добију ништа – истиче Петар Гајић, бивши возач.

У стечају је и „Зорка – Холдинг” од кога град потражује новац дат за исплату радничких потраживања. Локална самоуправа се обезбедила хипотеком над управном зградом „Зорке”, али она је у таквом стању да би једино могла да послужи за снимање хорор филмова.