Шабачки референдуми на Уставном суду

Шабац – Постоје ли Шапчани првог и другог реда? По овдашњој градској управи постоје, јер самo они који су платили порез на имовину могу да предлажу пројекте за инфраструктурно опремање месних заједница или побољшање услова живота у њима, али и да учествују на референдумима који се поводом тога организују. Да ли ова одлука, која је већ заживела у више приградских и сеоских месних заједница, и званично дискриминише остале мештане, одлучиваће Уставни суд Србије, јер је народни посланик Бобан Бирманчевић (СНС) ових дана поднео иницијативу за оцену њене уставности и законитости.

Одлука Уставног суда отклониће и дилему да ли је једна идеја – да грађани сами, непосредним гласањем одлучују о пројектима на које ће бити утрошена средства пренета њиховим месним заједницама од пореза на имовину физичких лица – већ у самом зачетку извитоперена. Њени опоненти истичу да је на тај начин градска власт, коју предводи коалиција окупљена око странке Заједно за Србију (ЗЗС), преузела овлашћења савета МЗ као легитимних органа локалне самоуправе, које је готово листом изгубила на претходним месним изборима.

Пред Уставним судом оспорене су одлуке Скупштине града од 16. јуна и 13. јула 2017. о начину коришћења пренетих средстава од пореза на имовину, затим правилник Градског већа од 13. јула исте године о утврђивању списка учесника непосредног изјашњавања о предлозима пројеката МЗ, као и упутство Градске управе за примену одлука, такође из 2017.

Ове одлуке, правилници и упутства су дискриминаторски, сматра подносилац Бирманчевић, јер прописују да право предлагања пројекта има група од најмање пет одсто учесника непосредног изјашњавања, под условом да су пријављени на адреси непокретности на територији МЗ за коју је уредно измирена пореска обавеза. То је противно и Одлуци о МЗ (Сл. лист 4/2016) и Закону о локалној самоуправи, по којима савет МЗ доноси одлуку о утрошку финансијских средстава. Исто је предвиђено је и статутом МЗ. На овај начин преузимају се овлашћења месних заједница, а посебно – ускраћује се изборно право грађанима који нису на време платили порез, у већини случајева због немаштине.

У иницијативи упућеној Уставном суду, предлагач наводи да је Градска управа позвала грађане на изјашњавање, при чему се у упутству исте тај поступак назива референдумом, иако у Одлуци о МЗ и статутима МЗ стоји да савет МЗ организује и спроводи референдум. Оспоравани акти, такође, не предвиђају ни број изашлих грађана, нити број гласалих, што је у супротности са Законом о локалној самоуправи (чл. 40) али и са Статутом града (чл. 82. ст 4.).

У допису Уставном суду прослеђени су и примери МЗ Поцерски Причиновић, у којој бирачко право има 3.641 мештанин, при чему су анкетари Градске управе, специјално формирани за ову прилику, уписали 579, а на референдуму је гласало 189, што је тек 4,91 одсто бирачког тела. У МЗ Змињак референдум је прошао са 9,91 одсто, у МЗ Букор са 28,5 одсто, у МЗ Липолист са 4,51 одсто, а у МЗ Грушић са 15,65 одсто грађана који су изашли на референдум.

По истом принципу, у организацији Градске управе Шабац, која је у међувремену, поред легитимно изабраних савета МЗ, поставила у МЗ своје поверенике, упућен је 26. октобра ове године позив грађанима још 22 месне заједнице, који су „уписани у списак учесника непосредног изјашњавања”, да у својству овлашћеног предлагача – групе грађана – у року од десет дана поднесу предлоге пројеката Градској управи.

Свим овим одлукама и радњама повређен је члан 21. Устава Србије, којим је прописано да су пред Уставом и законом сви једнаки; да свако има право на једнаку законску заштиту без дискриминације; да је забрањена свака дискриминација по било ком основу..., као и члан 52, који каже да сваки пунолетан, пословно способан држављанин РС има право да бира и буде биран; да је изборно право опште и једнако, а избори слободни и непосредни, наводи у иницијативи за оцену уставности народни посланик Бобан Бирманчевић.