Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бошњацима у Мостару засметала награда „Степа Степановић”

Обележавања ослобођења града на Неретви у Великом рату није било у позоришту због примедаба на признање установљену по српском војсковођи
Стари мост у Мостару (Фото Д. Вукотић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Светла која су поводом стотину година од завршетка Првог светског рата обасјала Стари мост у Мостару, затамнила су неки тамошњи погледи на историјска дешавања од пре једног века. Појединим круговима у Мостару засметала је награда названа по српском војсковођи Степи Степановићу коју је поводом обележавања стогодишњице ослобођења Мостара у Првом светском рату установило Српско просветно и културно друштво (СПКД) „Просвјета”, Градски одбор Мостар. To је довело до тога да свечана академија, првобитно најављена за салу Народног позоришта, буде измештена у Владичански двор у граду на Неретви. Наиме, пре седам дана медији су пренели вест с мостарске конференције за медије да је „Просвјета” утемељила награду за хуманост, толеранцију и суживот „Степа Степановић”, те да ће први добитник те награде бити Анис Косовац из Коњица. Мостарски парох Радивоје Круљ појаснио је на тој конференцији да је Косовац ове године подигао споменик браћи Петру и Павлу Голубовић, дечацима од седам и пет година, који су страдали у Коњицу ратне 1992. године.

„Желимо једну лепу академију, где ћемо, уз стихове Алексе Шантића који има читав опус песама и стихова посвећених Степи Степановићу и том ослобођењу, евоцирати успомене”, рекао је Круљ. Изразио је наду да ће ова награда постати традиционална те вратити Степу Степановића у Мостар „у ком је Степановић био јако цењен”.

Историчар Вук Бачановић изјавио је пред новинарима да је Степа Степановић сматрао да ниједан народ у држави не сме имати хегемонију над другим народом, јер је веровао да је то камен-темељац среће сваког друштва. Присетио се мисли чувеног војсковође за које верује да су битне за данашњи концепт БиХ: „Нека вас име једне од других никада не отуђи јер ви сте крв једне крви и кост једне кости. Нека вас вера не раздваја, јер Бог је само један.”

Сарајевски лист „Фактор” почетком недеље објавио је текст под насловом „Српска ’Просвјета’ награду за хуманост назвала по великосрпском генералу”, па преносе реакцију директора Музеја Херцеговине из Мостара Асима Крхана који у томе види „својеврсну провокацију”. Крхан федералну јавност убеђује у то да је „генерал имао задатак да на терену проводи великосрпску хегемонију која се одвијала у више етапа, а коју су карактерисали прогони и убијања становништва, посебно Бошњака, као неславена и турског елемента, те рушење сакралних елемената...” На крају констатује да ће „покушај враћања српској војсци ослободилачких елемената из тог периода остати јалов посао”.

Другачији поглед има новинар и публициста Шемсудин Златко Сердаревић који је претходно рекао како је Степа Степановић симбол ослобођења од окупације јер „наши народи након дугог периода тада први пут доживљавају једну слободу”.  

У „Просвјети” не желе одговарати на „неистине о намерама тог друштва, кажу како академију измештају како не би довели у неугодан положај оне који су им великодушно уступили салу у позоришту, а на које су „неразумни и нечасни људи извршили притисак”. Не желе полемисати ни о „савезничкој победи и великом човеку Степи Степановићу чију хуманост промовише и слави Међународни црвени крст у Женеви”. „Наша једина и јасна намера је да обележимо и промовишемо заједништво, љубав, поштовање и хуманост, те да на достојанствен начин у наш град вратимо име и лик човека и хуманисте кога су избрисале марионетске власти НДХ 1941. године. Ми се сећамо Степе Степановића о коме су се најлепшим и најбиранијим речима између осталих изразили: Сафвет-бег Башагић, реис-ул-улема Џемалудин еф. Чаушевић, Хасан Ребац, који је уједно и војник Степе Степановића, Муслиманско удружење Народна узданица, Фехим Кафадаревић, Мостарски градоначелник Салих Баљић... Ми славимо Степановића, кога је опевао Алекса Шантић у неколико песама.”

Новинарка Мирела Савић пореклом из Мостара, чији су се преци борили у Првом светском рату, рекла је за наш лист да многима у Сарајеву одавно смета и Гаврило Принцип, те да је у целој причи иритантно то што је Народно позориште у Мостару направљено 1951. на започетом објекту српског дома. Смета јој и ревизионизам у делу бошњачке јавности, посебно јер је Шантић, сем Степи Степановићу, многе стихове посветио муслиманима који су у то време бежали из БиХ од аустроугарских власти.  

Временски одмак од стотину година и збивања унутар једног века неким су круговима изгледа била довољна да промене оптику посматрања на дешавања у БиХ у време окончања Великог рата. Поводом стогодишњице откако је Друга српска армија Војске Краљевине Србије, којом је командовао Степановић, умарширала у Сарајево, бањалучки медији су се присетили да је тиме симболично окончана четрдесетогодишња аустроугарске окупација БиХ.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dušan
Ovaj put bi komentarisao fotografiju iz teksta . Nije Mostar samo stari most. Mostar je i Stara praoslavna crkva, koja je danas u rekonstrukciji. Mogli bi i nju most spojiti u jedan kadar i takve fotografije postaviti, da se Mostar prepoznaje i po pravoslavnoj crkvi.!
Amir Čamdžić
Stepa Stepanović je veliki vojskovođa. Sad svi ti pokušaji revidiranja istorije i "pisanja svoje nacionalne istorije" su žalostan pokušaj "bežanja" od svoga srpskog etniciteta. Sve su to Srbi koji kao u knjigama meni jednog od najboljih srpskih pisaca Vuka Draškovića "beže od samih sebe", od onoga što su bili ili što jesu.
Данило
Лоша, никаква дипломатија. Бошњаке су у Другом рату преварили Латини. Они нису наши непријатељи, много их је било у војсци Драже ђенерала.Ми смо њима ближи од Рвата. Они се туку са Рватима за излаз на море, Бања Лука против њих? Наша дипломатија је катастрофа и пропаст.
Dragisa Djukic
Где смо се и кад ми и наша браћа муслимани оволико удаљили? Зар имамо ближих једни од других? Уместо да нас прошлост спаја, беспотребно се потенцирају наше различитости иако смо један исти народ, раздвојен политиком?
islam hajrudin
@Amir Kako se bre ne radi nista ?Pa sta je radio Ratko i Radovan?
Amir Čamdžić
Ne radi se dovoljno politički u vezi s tim, tačnije nikako. Veruj nikada niko mi iz srpske politike nije rekao "Amire šta ti misliš, kako bismo mi Srbi mogli nešto postići da se otupi oštrica neprijateljstva". Veruj nikada niko, a da ne govorim o samoj nezainteresiresovanosti za političko organiziranje muslimana srpskom nacionalnom svešću (Srba muslimana). Nikada ništa i onda se pitamo, kako nam se desilo da muslimani "kao jezičak na vagi" izglasaju nezavisnost Crne Gore i drugi politički teški porazi sporazi srpske nacionalne politike. Mislim dobro je poznato koliko je Crna Gora bitna u srpskoj nacionalnoj politici i ideji. Ne radi se politički ništa sa muslimanima za njihovo vezivanje za srpsku nacionalnu politiku, ništa brate.
Trifun
Ako su Milovi NATO Montenegrini 1918.g proglasili za srpsku okupaciju,sta ocekivati od Bosnjaka u Mostaru?STA je to "tajanstveno" sto spaja Bosnjeke i Montenegrine,koji drze koalicionu antiSrpsku vlast u CG?"Suncokret" je njihov simbol,i mozemo ih podvesti pod "suncokret nacije",nastale negacijom svog srpskog porekla

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.