Комеморација српским ратницима у Лиону

Тамо далеко, далеко од мора, тамо је село моје, тамо је Србија, орило се из грла ученика српске школе у Лиону, чиме је означен почетак комеморације посвећене српским војницима страдалим у Великом рату.

На овом тужном достојанственом скупу на војном гробљу Сен Жани Лавал још једном је одата пошта јунацима који нису преживели лечење у француском граду. Подлегли су ранама задобијеним током преласка војске преко Албаније.

Комеморацији, коју је на стоту годишњицу завршетка Првог светског рата организовала Дијаспора Срба јужне Француске, присуствовали су Роман Кримијер, председник општине Сен Жани Лавал, са својим заменицима и народним посланицима, као и конзул српске амбасаде у Француској Нина Величковић.

– Сен Жани Лавал је вечна кућа за 63 српска ратника који нису успели да уживају у слободи. Најмлађи, Радосав Ристић имао је свега 16 година, најстарији Баја Спремчевић 57, а међу њима је и име једне жене, Славке Радојковић. Морам да напоменем, ове борце је заборавила српска држава. Њихова имена евидентирана су у Војном архиву Министарства одбране Србије али Сен Жани Лавал никада није признат као гробље српских ратника, попут оних на Крфу или у Паризу. Лично, нећу одустати од намере да од државе Србије добијем тачне информације о свим нашим борцима сахрањеним овде – рекао је Милован Јовановић, председник Скупштине Дијаспоре Срба јужне Француске.

Сарадници дијаспоре су истраживањем утврдили да у Војном архиву у Београду, у бази војних и цивилних жртава балканских ратова и Првог светског рата, постоје подаци о борцима који су преминули у француским болницама.

Срби из јужне Француске обећавају да ће све учинити како би се сва имена хероја Великог рата евидентирала на спомен-плочи постављеној на гробљу Сен Жани Лавал.