„Гугл” више неће приморавати жртве сексуалног насиља да ћуте
Ако водеће технолошке компаније могу да направе аутомобил који сам вози, зашто не могу боље да реше раширени проблем сексуалног узнемиравања? То питање је ове седмице на једној конференцији у Калифорнији поставила финансијска директорка „Гугла” Рут Порат, коментаришући тему која последњих седмица дрма Силицијумску долину.
Било је потребно да на улице изађе петина запослених у „Гуглу” широм света да овај глобални џин промени правилник по ком су се до сада решавали случајеви пријављеног сексуалног узнемиравања и напада.
Компанија је испунила услов 20.000 људи који су шетали у Лондону, Сингапуру и другим градовима са захтевом да се укине пракса да се запослени уговором обавежу да у случају сексуалног узнемиравања проблем реше арбитражом унутар фирме и да не подижу тужбу, што је практично представљало гурање проблема под тепих. Није, међутим, испуњен захтев да се принудна арбитража укине за све случајеве дискриминације.
На обавезну арбитражу радници пристају најчешће кад потписују уговор у раду. Ова процедура, уобичајена у технолошким компанијама, углавном се одвија иза затворених врата и подразумева много клаузула о поверљивости, ограничавајући жртве да говоре о непријатном искуству. Такође је у неким случајевима штитила серијске предаторе, а ућуткавала жртве. Оштећени се не би ни усудили да дигну глас јер због решавања спорова иза затворених врата нису ни знали за друге случајеве. Осим тога, истраживања су показала да оштећена страна у случају арбитраже добија мању одштету него да је ишла на суд.
Промена правилника под притиском протеста изазвала је ланчану реакцију. Сутрадан је исту меру предузео и „Фејсбук”, а наредних дана и друге технолошке компаније. „Гугл”, међутим, није први укинуо споран начин решавања проблема. У децембру прошле године „Мајкрософт” је укинуо обавезну арбитражу у случају сексуалног малтретирања, а „Убер” је исту меру објавио у мају ове године.
Гнев запослених у „Гуглу” изазвао је прошломесечни чланак у „Њујорк тајмсу” који је открио да је „Гугл” исплатио високом руководиоцу Ендију Рубину отпремнину од 90 милиона долара, сакривши чињеницу да је овај стручњак, познат као „отац” оперативног система андроид, отишао 2014. због тога што је једну сарадницу терао да му пружи орални секс.
До побуне је дошло у осетљиво време за компанију. Запослени су се почетком године успротивили због уговора са Пентагоном на пољу вештачке интелигенције, страхујући да је то увод у коришћење ове технологије у ратним дејствима, после чега је сарадња раскинута. Такође с подозрењем гледају на припреме за повратак на кинеско тржиште, које се посматра као саучесништво с кинеским властима у цензури.
Протести због сексуалног узнемиравања су ипак највећи и највише изложени оку јавности.
Генерални директор Сундар Пичај саопштио је да ће арбитража одсад бити опциона за сексуално узнемиравање и сексуалне нападе. Ревидиран је и процес пријављивања како би случајеви били транспарентнији. Радници који не прођу обуку за сексуално узнемиравање имаће смањену оцену која се узима у обзир приликом напредовања.
Није испуњен захтев запослених да интерни извештај о сексуалном узнемиравању буде јаван, као ни да један представник запослених седи у одбору. Промене се не односе на запослене на одређено и оне из фирми подуговарача.
Група „Гугл” шетњом до стварних промена, која је организовала протесте, поздравила је новине али је оценила да компанија није предузела довољно снажне мере да реши питање системског расизма и других облика дискриминације.
„Сексуално малтретирање је симптом а не узрок. Ако желимо да га зауставио на радном месту, морамо да решимо структурну неравнотежу моћи”, саопштила је ова група, а преноси Си-Ен-Ен.
Највиши руководиоци су се извинили запосленима након „Тајмсовог” открића да су били великодушни према сексуалном предатору. Директор Пичај је рекао да је за последње две године отпуштено 48 људи због ове врсте оптужби и да нико од њих није добио отпремнину.
Подели ову вест



Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.