Америка у тајности подигла оптужницу против Асанжа

Против Џулијана Асанжа је у Америци подигнута оптужница, грешком је откривено на суду током случаја који нема везе с оснивачем „Викиликса”. Поступак је покренут у тајности, па се не зна због чега америчке власти тачно гоне аустралијског активисту, али се страхује да ће то постати опасан преседан за слободу говора.

Информација о оптужници против Асанжа откривена је на суду у Вирџинији непажњом тужиоца кад су у судске списе уврстили материјал који се није односио на окривљеног у том случају већ на оснивача узбуњивачког сајта, преноси Ројтерс.

У саопштењу америчких власти се само наводи да су подаци о оптужници против аустралијског активисте грешком доспели у судске списе.

Раније се говорило да би Асанж могао да одговара за шпијунажу и крађу државних тајни. Америчка влада је тражила начин да га осуди откако је он 2010. на свом сајту објавио депеше Стејт департмента и Пентагона. Због тога што је „Викиликсу” доставила поменути материјал, војна аналитичарка Челси Менинг је осуђена на затворску казну (коју је већ одслужила). То је ишло релативно глатко јер је Вашингтон гонио службеницу Пентагона која је износила државне тајне. Кад је реч о Асанжу, Обамина влада је сматрала да се ту ствари компликују и да би тужба против „Викиликса” била исто што и тужба против „Вашингтон поста”, „Њујорк тајмса” и других америчких медија који су такође преносили поменуте државне тајне. И поред свега, тим тадашњег председника никад није јасно одустао од гоњења, док је администрација Доналда Трампа обелоданила да је један од њених најважнијих задатака да ухвати и осуди Аустралијанца.

На терет би могла да му се стави и улога на председничким изборима 2016, кад је „Викиликс” објавио мејлове Демократске странке и шефа изборног штаба Хилари Клинтон, за које америчке службе верују да их је пресрела и доставила Москва. У процесу који је специјални истражитељ Роберт Малер покренуо против 12 Руса због мешања у дуел између Хилари Клинтон и Доналда Трампа помиње се и „Викиликс”, мада Малер није подигао оптужницу против овог сајта.

Асанжови адвокати су од почетка веровали да Америка гради случај против њиховог клијента и да ће га Британци испоручити Вашингтону, због чега се Асанж од 2012. скрива у амбасади Еквадора у Лондону. Члан овог правног тима је изјавио за „Гардијан” да „демократија креће опасним путем кад оптужи неког само зато што је објавио истините информације”. И амерички медији упозоравају да би овај преседан могао да угрози слободу говора. Ако се Асанж осуди за оно што свакодневно раде амерички медији – објављују поверљиве податке на основу извора из владе –  онда би се и рад истраживачких новинара у области националне безбедности убудуће третирао као криминал.

Како сазнаје „Волстрит џорнал”, званичници у Вашингтону су уверени да ће амерички „непријатељ” ускоро бити ухапшен и доведен пред суд. За тако нешто има назнака откако је Еквадор добио новог председника. Ленин Морен је изјавио да је Асанж „наслеђени проблем” који квари односе латиноамеричке земље са САД и Британијом, а влада у Киту је пре тога саопштила да је стање у амбасади постало неодрживо.

Даунинг стрит је потврдио да са Мореном води преговоре о Асанжовој судбини, а према сазнањима „Сандеј тајмса”, разговори се своде на то како да еквадорска влада Асанжу ускрати азил, избаци га из амбасаде и преда га острвским властима, које би, наравно, могле да га испоруче Америци.