Видео-игрице куцају на врата Олимпијских игара
Постоје све више захтева да се „еспортс” (видео-игрице) нађе на програму Олимпијских игара, можда већ у Паризу 2024. године, али као демонстрациони спорт. То значи да би већ у Лос Анђелесу 2028. могао да се појави у такмичарској конкуренцији. Иако је и врапцима на грани јасно да то нема никакве везе са спортом, питање је да ли ће Међународни олимпијски комитет (МОК) остати доследан себи под притиском огромног капитала који се врти у овој индустрији.
– Данас је омладина у великој опасности због свега што јој се нуди, па и видео-игрице. Имамо чак и дискусију да ли оне треба да буду на олимпијском програму или не! Неко их зове E-спортс (електронски спорт), ја их називам E-гејмс, јер не могу да буду спорт пошто немају физичку компоненту. За мене то нису спортови. Нажалост, те игре често развијају зависност и агресивност, што са спортом није случај. Седамдесет одсто игрица је базирано на пуцању и убијању, што такође није случај са спортом – рекао је недавно, у интервјуу „Политици”, члан Извршног комитета МОК-а Ненад Лаловић.
Овај став је, природно, одраз мишљења руководства МОК-а, па је у истом тону протеклих месеци говорио и председник МОК-а Томас Бах кад су га питали шта мисли о томе да се „еспортс” нађе на олимпијским играма. Овај „спорт” је у супротности са основним начелима спорта и Олимпијском повељом.
Прво надметање у „еспортсу” догодило се 1972. (Фото Твитер)
Не можемо да имамо на олимпијском програму игру која промовише насиље и дискриминацију… Такозване „убилачке игрице”. Оне су, са нашег становишта, у супротности са олимпијским вредностима и самим тим су неприхватљиве – казао је Бах у изјави за АП.
Олимпијски покрет је дуго почивао на аматерским основама, а многим спортистима било је ускраћено да се појаве на највећој смотри спорта због тога што су се одали професионализму (то је пре пола века подразумевало и појављивање у рекламама за које су добијали симболичне своте новца). Олимпијске игре су у међувремену постале догађај око кога се врте баснословне своте новца (само ТВ станице су за права преноса из „Рија 2016” платиле 3,5 милијарди евра) а много тога – па и саму сатницу такмичења – диктира новац. Зато би било наивно веровати да МОК неће у неком тренутку потражити неки компромис и око „еспортса” (због заједничких спонзора), где би у обзир могле да дођу само оне игрице које су везане за спорт и у којима нема насиља. Јер реч је о индустрији која тренутно привлачи 300 милиона људи и доноси годишњи профит већи од 700 милиона евра.
– Свакако, физички аспект је мањи у видео играма него у фудбалу, али све остало је ту – стратегија, тимска игра, жеља за победом, усхићење због победе, страх од пораза. Сви елементи су ту, нема ту много разлике у односу на традиционалне спортове – казао је за „Јуроњуз” Ралф Рајкарт, оснивач и извршни директор ЕСЛ-а, највеће компаније за „еспорт” на свету.
Да МОК није затворио врата „еспортсу” види се и по томе што је пре пет месеци дошло до заједничког састанка представника овог „спорта” са МОК-ом и Глобалном асоцијацијом међународних спортских федерација (ГАИСФ). Том приликом су се издвојиле две могућности: прва – да „еспортс” буде у редовном олимпијском програму и да се у њему додељују медаље и, друга – да се издвоји од „правих Игара” и добије статус какав имају Параолимпијске игре. У оба случаја био би у надлежности МОК-а који је као главни предуслов, да би уопште могло да се прича на ту тему, поставио пријем Међународне федерације еспортса у своје чланство.
На примедбу Баха и Извршног комитета МОК-а да „еспортс развија насиље”, Рајкарт одговара да то не пије воду и закључује да је мачевање опасније јер „има везе са убијањем других”. Да „еспортс” има реалне изгледе да се у догледној будућности нађе на олимпијском програму, сведоче и његови глобални партнери као што су „Мерцедес”, „Водафон” и „Мекдоналдс”.
Организатори Олимпијских игара у Паризу 2024. су „дубоко у разговорима” на ову тему, како јавља Би-Би-Си. „Еспортс” ће се наћи на Азијским играма 2022. године, а они који га воде очекују да буде демонстрациони спорт у Паризу. Међународна федерације еспортса, основана пре десет година, има 48 чланова (међу њима је и Србија). Очекује се да ће до 2020. године публика која прати овај „спорт” нарасти до 600 милиона.
Подели ову вест




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.