Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Регистар деце са развојним сметњама биће готов за годину дана

Судбина малишана са сметњама у развоју зависи и од тога да ли живе у већем месту, у коме постоје саветовалишта, инклузивни вртићи или у малом месту у коме нема здравственог и социјалног система
психијатри саветују да се што пре крене са психомоторном стимулацијом (Фото Н. Неговановић)

Регистар за децу са сметњама у развоју, на коме већ три године раде стручњаци Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”, требало би да буде готов у јануару 2020. године. Како у разговору за наш лист објашњава доцент др Милица Пејовић Милованчевић, специјалиста дечје психијатрије и начелница Клинике за децу и омладину Института за ментално здравље, овој регистар даће нам коначни одговор на питање колико деце са развојним сметњама живи у нашој земљи и колики је степен њихове функционалности.

– Велика вредност овог регистра је у томе што деца неће бити категорисана само по дијагнози, већ по функционалности, јер знамо да деца са истом дијагнозом имају различити степен функционалности, односно да деца са различитим дијагнозама могу имати исти степен функционалности. Аутизам је добар пример за ту тезу – у оквиру исте дијагнозе имате децу која имају висок коефицијент интелигенције, изузетно су креативна и социјално адаптирана, а постоје и деца која су дубоко нефункционална у свим сферама живота. И коначно, не треба сметнути с ума да судбина детета са сметњама у развоју веома зависи од тога да ли оно живи у већем месту, у коме постоје развојна саветовалишта, инклузивни вртићи и персонални асистенти, или у малом месту у коме нису доступне услуге здравственог и социјалног система – истиче наша саговорница, која је чланица радне групе за израду регистра деце са сметњама у развоју.

У овом моменту нико не зна тачан број деце са развојним сметњама у нашој земљи. Статистика Светске здравствене организације сведочи да између три и 22 процента деце у свету има неки вид сметњи у развоју, а мање од пет одсто малишана има јасан инвалидитет, док процене Уницефа сведоче да једно од шесторо деце има неке развојне сметње. На питање које су најчешће сметње у развоју, др Милица Пејовић Милованчевић каже:

– Највише има деце са оштећењем слуха и вида, следе деца са епилепсијом и интелектуалним сметњама, а потом деца са аутизмом и хиперкинетичким поремећајем. Иако се у јавности често полемише са тезом да је последњих година дошло до драматичног пораста броја деце са аутизмом, истина је да се овај поремећај данас боље дијагностикује. Резултати студије објављене у престижном часопису Европског друштва за дечју и адолесцентну психијатрију говоре да је од 1995. до 2015. године евидентиран пораст броја деце са дијагнозом аутизма у три велике београдске здравствене установе. Међутим, када пажљивије читате резултате ове студије, схватите да је до наглог скока броја дијагностикованих случајева дошло након 2009. године, а управо је у тој години почела озбиљна едукација педијатара о квалитетној дијагностици и превенцији аутизма – наводи наша саговорница.

Иако су све развојне сметње у сличном проценту заступљене у свим земљама света, одговор на питање због чега се у неким регионима бележи мањи или већи проценат одређених поремећаја лежи у бољој дијагностици.

– Чак и најразвијеније земље света имају различите податке о учесталости аутизма у дечјој популацији. Стручњаци у САД сматрају да једно од 59 деце има неки поремећај из аутистичног спектра, у Великој Британији сматрају да један од 86 малишана има ову дијагнозу, док стручњаци Светске здравствене организације сматрају да са овим поремећајем живи једно од стотину деце. У нашој земљи не постоје подаци колико деце живи са овим развојним поремећајем, али је студија урађена на узорку од 270 родитеља показала да се аутизам у просеку дијагностикује у узрасту од три године и седам месеци – истиче наша саговорница и додаје да нису сви представници струке довољно информисани о раним знацима и симптомима аутизма, али да је правовремена дијагноза само половина обављеног посла.

Да би дете са сметњама у развоју остварило свој пуни потенцијал, неопходно је да га у томе подрже многи у окружењу. Међутим и када се развојни поремећај дијагностикује на време, психијатар посаветује да се што пре крене са психомоторном стимулацијом и дете упише у колектив како би учило уз помоћ имитације, многи родитељи се суоче с првом препреком зато што у вртићима често нема места или неће да упишу дете јер му је један родитељ незапослен. Време, које би требало да буде драгоцени саветник у раној дијагностици и терапији детета са сметњама, почиње да цури кроз прсте...

Ако се има на уму да развојна саветовалишта има свега 36 од 159 општина у Србији, да број деце са сметњама у развоју десетоструко премашује број персоналних асистената, који представљају важне сараднике у образовању ове деце, и да велики број родитеља мора да напусти посао како би бринуо о детету, јасно је колики је терет подизања детета са развојним сметњама. Американци су израчунали да једна особа са аутизмом друштво кошта милион долара.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

geras
"stručnjac" već tri godine rade, a registar će završiti za nešto više od godinu dana . po brzini i rezultatima koje ovi "stručnjaci" postižu u pravljenju ovog registra moglo bi se zaključiti da većina dece u srbiji ima razvijne smetnje . a , drugo, dok oni naprave taj svoj sksdarsko-bojanski popis većina dece koja stvarno imaju problem - više neće biti deca . u tom smislu "stručnjaci" iz batuta bi trebalo da počnu pripreme za pravljenje registra omladine sa razvojnim smetnjama .
Vladimir
Неће да објаве податке јер би следеће питање јавности било: Који је разлог толико великог броја деце са проблемима?
Жељко
Неће да објаве податке јер не постоје регистри. У Србији за сада само регистар за рак функционише како треба. А одговор на питање који је разлог пораста броја деце са развојним поремећајима је дат у тексту - боља дијагностика. Сам број деце није велики ако имате у виду да у спектар развојих поремећаја улазе деца са тешким развојим поремећајима, али и она са благом дисфукцијом коју је тешко и приметити. Неретко благи развојни поремећаји се примете касно у детињству или у одраслом добу када се развију друге болести које припадају истом синдрому (рецимо наследне генетске болести које доводе до благе менталне заосталости у раном добу, али касније доводе до малигних обољења). Такве болести се дијаностикују управо када се родитељи обрате лекару због неког новог и озбиљнијег проблема, с обзиром да тада дете по први пут види специјалиста који је упознат са комплексним синдромима и уме да препозна благе поремећаје који су други превидели.
Miloš
Uvek kažem da je za decu sa smetnjama u razvoju najbolje obrazovanje u specijalnoj ustanovi. Ovo inkluzivno, u običnoj školi, neće doneti sreće ni toj deci ni drugoj deci ni nastavnicima.
Majka deteta sa autizmom
Žao mi zbog Vas.
Саша Микић
@Miloš Што се тиче успоравања наставе она је већ успорена тиме што је код нас уштеда урађена преко леђа деце и наставника. Уместо да у времену када има све мање и мање деце одељења буду са највише 20 ученика она се и даље праве са 30. Са наставним програмом какав је данас сви су ускраћени и они који спорије схватају, а немају неких других сметњи, и они који су надарени. Према томе деца са посебним потребама нису нека посебна сметња. Што се тиче ''ђаволака'' то су можда исто деца са посебним потребама, али их нико не види као такве. Хиперактивна деца су такође сметња свима. А што се тиче тога да су деца сурова то стоји, јер је научно доказано да су по суровости деца на првом месту, па онда жене и на крају мушкарци. Али деца су сурова ако нема адекватног домаћег васпитања и адекватног надзора и реакције одраслих, којима треба да је дужност да их усмеравају на ''прави колосек''. Нажалост већина деце су усмерена да буду егоистични.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.