Успешно оперисан у 95. години

Ужице – Живот је стална борба, нема предаје. Идем ка стотој... То каже 95-годишњи Петар Брајковић из Ужица, коме је недавно у ужичкој болници успешно оперисана сломљена бутна кост. Виталан, операцију несвакидашњу за људе његових година добро је поднео и већ други дан после ње придигао се уз помоћ терапеута.

Сада у свом стану вежба редовно, са шеталицом прошета, у свему је активан и лепо расположен. Изузев ослабљеног вида, а катаракта га омета последњих година, сасвим је доброг здравља.

Живот Петра није мазио, у младости га је и на Голи оток одвео, а он ипак све издржао. У Београду се родио у имућној кући, већ тада му је отац поседовао и ауто и телефон, али је Петра као праведна привукла идеја о државној својини, па је у рату хапшен као један од руководилаца комунистичке омладине СКОЈ-а.

Ратовао је у партизанима и био комесар, а након рата уписао студије хемије. Кад је наступила резолуција Информбироа није крио да је русофил, и данас је доследан том уверењу. Због тога је тада на Голом отоку провео три године, туберкулозу тамо зарадио.

Али Петрова чврста воља га је сачувала: кад се вратио завршио је у Београду студије, па је 1955. добио радно место у Севојну у тада тек основаној Ваљаоници бакра на руковођењу лабораторијом.

Стекао је породицу: супруга му је умрла умрла пре две године, а има ћерку и сина, унуке. Живот у Ужицу, које му се допало, није хтео да мења за београдски, а могао је. У пензију је отишао 1989. са места шефа лабораторије у Ваљаоници бакра.

– Он је борац у животу, не признаје поразе, све стоички подноси – прича нам његова ћерка Љиљана Драпшин и описује шта је старог Петра одвело на операцију. – Првих дана октобра шетао је са штапом испред зграде, али је пао и сломио бутну кост. Одвели смо га у ужичку болницу. Тамо су били врло љубазни и пажљиви, ортопед др Урош Јовићевић предложио је операцију. А  отац је у позним годинама у којима није пракса да се оперише, ту је увек и питање како ће стар човек поднети анестезију. Али лекарев предлог одмах је прихватио – каже Љиљана, док се Петар надовезује: – Ниједног тренутка нисам размишљао, лекар зна шта је потребно, а ако треба има да се обави.

Др Урош Јовићевић објашњава зашто се у овом случају за операцију одлучио:

– Реч је, у ствари, о прелому горњег окрајка бутне кости, а то се решава попут операције прелома кука, саставља плочом и шрафовима. Прелом кука представља један од најчешћих прелома у популацији преко 65 година. Иницира погоршање хроничних обољења код старијих због чега се често јављају компликације које доводе до смањења функције локомоторног система. Када се услед старости и болести догоди и прелом кука, који онемогућава устајање и ход, то може да буде претпоследњи корак у окончању живота и тамо где је живот могао да потраје. Циљ ортопеда је да таквог пацијента оперише и што раније усправи, чиме му знатно смањује компликације услед прелома и повећава шансе за преживљавање. У Петровом случају све је успело, а он је пацијент који се бори и сарађује, што је врло важно за опоравак.  

Времешни Брајковић био је у болници седам дана, после тога месец на рехабилитацији у заводу у Ивањици. Радио је шта су му предлагали, уредно вежбао, све то наставио и кад се кући вратио.

Сада је Петар добро, лепо једе, редовно прати вести, уз помоћ сина користи и интернет. Увек настојећи понешто умом да уради (редовно је решавао судоку док је боље видео), јер сматра да за дуг живот мозак стално треба вежбати и тренирати.