Један од „вођа навијача српског језика”
Ваљево – „О, Ваљево, место моје драго, мог живота неоцено благо./ К'о сироче дошао сам амо, кад и зашто, то ја и ти знамо./ Стигао сам суђенога дана, дозвала ме земља обећана./ У граду за који нисам знао да постоји чекали су ме златни дани моји./ У њему сам се и са собом срео, смисао и циљ живота назрео,/ јер не може се сакрити град било који ако пет гора око њега стоји.”
Ово су почетни стихови песме Матије Бећковића „О, Ваљево, место моје драго” коју је велики песник први пут прочитао у четвртак 29. новембра, на свој рођендан, на свечаности у Ваљевској гимназији чији је некадашњи ђак. Традиционално, поводом Дана школе која обележава 148. годишњицу постојања и поводом рођендана Матије Бећковића, и овај пут је у препуној свечаној сали организовано поетско вече на којем је највећи живи поета српског језика, праћен бурним аплаузима, прочитао нову песму и представио стихове из своје књиге „100 мојих портрета”.
Вече су употпунили рецитатор и хор Ваљевске гимназије компилацијом стихова из Матијиних збирки „Кад будем млађи” и „Кад будем још млађи” и школском химном за коју је речи написао Бећковић.
– Ја сам један од вођа навијача српског језика! – рекао је Матија новинарима пред почетак поетске вечери у Ваљевској гимназији, уз подсећање да та школа већ неколико година приређује свечаност и поводом његовог рођендана.
– Нема смисла да ја хвалим ту манифестацију приређену у моју част... Не верујем да ово има негде у свету. И није чудо да се то што нема нигде на другом месту, догађа баш у Ваљеву, а уз то још у Ваљевској гимназији... Ја сам се заиста у Ваљеву родио као песник. Нисам ни слутио да ћу доживети ове године, а ни овакве части – видно узбуђен изјавио је велики песник. У кратком повратку у прошлост он је подсетио да кад је стигао из Црне Горе и видео Ваљевску гимназију, за њега није било лепше зграде.
– Била је као Партенон. Бисте Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Љубе Ненадовића у апсидама Гимназије, чинило ми се као да их је вајао Фидија. То је била најозбиљнија и најбоља школа коју смо имали. Ја не знам никог важнијег од професора Ваљевске гимназије. Да ме питате ко је онда био председник општине или секретар комитета, не бих знао, али ко је био професор математике, српског, француског..., могао бих вам много причати – рекао је Матија.
Подели ову вест






Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.