Падају провизије на платне картице

Међубанкарске провизије на платне картице почеле су да падају, а прва ће их снизити картичарска организација „Мастеркард”. Комисија за заштиту конкуренције објавила је да је „Мастеркард” спреман да добровољно преузме обавезу да измени висину међубанкарских накнада и то на 0,2 одсто вредности извршене трансакције дебитном картицом и 0,3 одсто вредности извршене трансакције кредитном картицом што ће примењивати од 17. децембра ове године.

Интересантно је да је предлог за смањење уследио након што је комисија покренула поступак против њих, а и након што је усвојен закон који ограничава висину међубанкарских накнада. Наиме, на предлог Народне банке (НБС) скупштина је у јуну усвојила Закон о међубанкарским накнадама. Овим законом, који ступа на снагу 17. децембра, међубанкарске провизије снижавају се фазно – најпре на 0,5 одсто за дебитне картице, односно на 0,6 одсто за кредитне картице, а од 17. јуна 2019. године међубанкарске накнаде ограничавају се на 0,2 одсто за дебитне картице, односно на 0,3 одсто по извршеној трансакцији за кредитне картице.

Другим речима картичарске организације ће и иначе по закону морати да смање провизије, а „Мастеркард” то чини шест месеци раније.

Комисија је покренула поступак и против „Визе” с истим образложењем да је нарушила правила конкуренције на тржишту у погледу висина трговачких накнада и тиме су се на удару антимонополиста нашла оба велика, а страна, картичарска система у Србији.

У Србији су међубанкарске накнаде тренутно вишеструко више него на тржиштима ЕУ, а после доношења поменутог закона биће на европском нивоу. Према подацима централне банке међубанкарске накнаде код „Визе” износиле су до 1,8 одсто, а код „Мастеркарда” до 2,2 одсто. Ове провизије чине и до 80 одсто укупних накнада за плаћање картицама. По основу употребе картица страних картичарских система годишње се из Србије одлије 30 милиона евра у иностранство по основу обраде трансакција, док банке зараде 2,5 милиона евра од издавања страних картица.

У НБС подсећају да су међубанкарске накнаде у картичном пословању изузетно значајан механизам којим картичне шеме стимулишу издавање картица сопственог бренда, али које директно утичу на трошкове свих учесника картичних плаћања – банке, трговце и кориснике картица, а посредно и на цене робе и услуга на тржишту. Због тога се и на најразвијенијим светским тржиштима преиспитује оправданост висине међубанкарских накнада код картичних плаћања.

– Ограничавањем висине међубанкарских накнада допринеће се појефтињењу картичних плаћања, чиме ће се створити могућност за смањење трговачких провизија, које трговци плаћају банкама, а које су се преливале на цене производа и услуга и плаћали су их сви грађани. Услед снижавања трошкова картичних плаћања, очекиван је раст учешћа безготовинских плаћања у укупним плаћањима, са свим пратећим позитивним макроекономским ефектима. Овим законским решењем допринеће се и повећању транспарентности, јер ће банке прихватиоци бити у обавези да јасно, при уговарању услуге, трговцима пруже информацију о висини трговачке провизије, међубанкарским накнадама и трошковима према картичним системима плаћања. Поред тога, трговци ће бити у прилици да врше избор платних картица које ће прихватати на продајном месту, узимајући у обзир трошкове које им ствара употреба појединих врста платних картица, кажу у НБС.