Изабрани нови национални савети

Суботица – У протеклих неколико дана сва три национална савета која имају седиште у Суботици – мађарско, буњевачко и хрватско – одржала су конститутивну седницу и изабрала ново руководство.

Први је конститутивну седницу у Великој већници Градске куће пред великим бројем гостију одржао Мађарски национални савет, који је одмах потом заседао и на првој радној седници. Мађарски национални савет има 35 чланова и од тога 30 је са листе „Мађарска слога” коју је иначе подржао и Савез војвођанских Мађара, а пет чланова је са листе Мађарски покрет.

За председника је реизабран Јене Хајнал носилац листе „Мађарска слога” који је и до сада био председник Мађарског националног савета, и за њега је гласало 30 чланова док су пет листића били неважећи. Током предизборне кампање између две листе чуле су се и оштри тонови, али на седници Мађарског националног савета превагнуо је конструктиван став, тако је Жужана Калмар са листе Мађарског покрета рекла да у наредном периоду могу да буду противници, али ни у ком случају непријатељи јер све чланове националног савета води исти циљ.

Протеклог викенда заседао је и Буњевачки национални савет који је такође реизабрао др Сузану Кујунџић Остојић за председницу. Др Кујунџић Остојић предводила је листу „Буњевци заједно”, која је добила 13 од 19 места у Савету, док је листи „Буњевачко коло” из Сомбора припало шест места.

Иако је и у случају Буњеваца током избора, па и дан након њих било повишених тонова између представника две листе, где је Савез бачких Буњеваца који је подржавао листу „Буњевци заједно”  листу „Буњевачко коло” оптужио и за крађу и манипулацију на изборима, представници двеју листе потписали су крајем новембра споразум о заједничком раду и остваривању циљева. Тако је за заменика председнице Савета изабран прим др Владо Бабић са листе „Буњевачко коло”.

Почетком седмице и Хрватско национално веће добио је председницу – Јасну Војнић која је и предводила једину изборну листу „Хрвати заједно”.  Хрватско национално веће броји 29 чланова који су изабрани на електорској скупштини, јер је хрватска мањина била једна од четири која није ишла на непосредне изборе.