Коридор 10 коштаће 1,4 милијарде евра

Процена је инвеститора, односно „Коридора Србија”, да ће изградња Коридора 10 коштати око 1,4 милијарде евра. Тај износ обухвата све трошкове, почев од пројектовања, експропријације, градње, надзора, непредвиђених радова, до одштетних захтева и обештећења градитеља.

У „Коридорима Србије” ипак напомињу да у овом тренутку, када су завршни радови у току, не могу да говоре о укупним трошковима изградње ауто-пута према граници са Македонијом, односно Бугарском.

– Када јужни и источни крак Коридора 10 буду готови и када се узме у обзир укупан број одштетних захтева и новац исплаћен за накнадне радове, гаранције и пенале, али и контрапенале, које смо наплатили извођачима за непоштовање рокова, моћи ћемо да изађемо са финалним трошковима изградње Коридора 10 – кажу за „Политику” у „Коридорима Србије”.

У овом предузећу напомињу да се већ сада зна да ће за неке кредитне линије бити остварене значајне уштеде. Уштеде би, кажу, биле и значајније да непредвидиви и изузетно сложени геолошки услови нису у великој мери утицали на значајно повећање обима неопходних радова, кажу у „Коридорима Србије” не наводећи о којим уштедама је реч.

Вероватно се мисли на деонице Црвена река – Чифлик и Пирот исток – Димитровград на источном краку Коридора 10. Прошле године, када су завршене, јавност је обавештена да је уштеђено око 40 милиона евра јер је са извођачима радова уговорена нижа цена од оне која је процењена пре узимања кредита од Европске банке за обнову и развој, у износу од 150 милиона евра.

Овде се намеће питање како је процењивана вредност радова на Коридору 10 и колико је она износила будући да је служила као основ за задуживање код банака и уговарање послова. Према подацима „Коридора Србије” процењена вредност целог коридора износила је 1,9 милијарди евра. Држава је 2008. уговорила кредите за оба крака у износу од 1,1 милијарде евра са Светском банком, ЕИБ-ом и ЕБРД-ом.

Други аспект је да су извођачи радова на оба крака коридора подносили одштетне захтеве за додатна плаћања јер је вредност радова превазилазила пројектовану и уговорену цену. Рецимо за деоницу Српска кућа – Левосоје, која се једино финансира из буџета, првобитно уговорена вредност износила је 3,3 милијарде динара. По том уговору исплаћена је 3,1 милијарда пре обустављања радова. Затим је донета одлука о склапању новог уговора са истим фирмама у вредности од 1,2 милијарде динара. Укупна вредност посла на крају ће износити око 4,3 милијарде динара, а грчки „Актор”, који је градио деонице Банцарево – Црвена река, Црвена река– Чифлик, Станичење–Пирот и обилазницу око Димитровграда, поднео је одштетни захтев у износу од 23 милиона евра. То је јавност прошле године сазнала на основу извештаја радне групе Министарства саобраћаја за источни крак Коридора 10.

Колико укупно новца извођачи радова потражују на оба крака на име одштетних захтева у „Коридорима Србије” не дају прецизне податке. Кажу да је реч о стандардно дуготрајним процесима, који захтевају додатне анализе и исплаћивање накнада по окончању процеса.

Зоран Ђорђевић, власник консултантске куће „Ју билд”, специјализоване за управљање пројектима, каже да држава није имала добре пројекте, јер су пројектанти имали премало времена. На основу таквих пројеката, који су евидентно садржали мањкавости, конкурисала је за кредите код светских банака и на основу њих је уговарала послове.

– Извођачи су то користили. Да би добили послове конкурисали су са дампинг ценама. Углавном су конкурисали са ценама које су биле 65 одсто од пројектованих. „Алпина” је ту надмашила све и ишла је чак са 52 одсто вредности. То је сувише ниско и за овдашње појмове – каже Ђорђевић.

– Реалност је да држава као инвеститор има ограничења. Да је приватник на њеном месту, био би доста агресивнији. Раскидао би уговоре. Држава је морала да балансира између извођача и банака. Довести новог извођача је компликовано. Генерални проблем је што се Коридор 10 дуго гради. Да би се управљало пројектима потребни су механизми. Држава је имала лоше пројекте и неефикасну експропријацију, али је из свих ових искустава нешто и научила – каже Ђорђевић.

Он ипак сматра да ће, када се подвуче црта, Србија јефтиније проћи него суседне Хрватска и Мађарска. Хрватска је подсећа имала аферу са америчким „Бехтелом” и километар ауто-пута ју је скупље коштао него Србију, а Мађарска је своје ауто-путеве градила кроз концесије па је морала концесионарима да гарантује одређени проток саобраћаја и доплаћује разлику.