Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

БИОГРАФИЈЕ ШЕЗДЕСЕТОСМАША

Бернар Анри Леви и Адам Михњик

Тешко је набројати све личности које су, директно или бар индиректно учествовале у дешавањима из 1968, а које су данас, на овај или онај начин присутне на светској сцени. Њих има међу уметницима, научним радницима, пословним људима, али и политичарима. Једни су остали привржени изворним идејама левице, други су их прилагодили „тренутној друштвеној реалности” и постали део система, док су трећи еволуирали у десничаре. Пада у очи и то да многи интелектуалци који тврде да су некад били „шездесетосмаши” (наравно не сви) подржавају међународни интервенционизам, укључујући понекад и употребу војних средстава, као начинa да се у некој земљи заштите људска права, ако се процени да се она тамо озбиљно угрожавају.

Ево и краћих биографија појединих личности које су, у већој или мањој мери биле везане за студентске протесте из 1968. године. На њој су три политичара и пет интелектуалаца.

ПОЛИТИЧАРИ

ЈОШКА ФИШЕР

Највећу улогу у студентским демонстрацијама из 1968, међу данас актуелним политичарима свакако је имао Јозеф Мартин Фишер, бивши министар иностраних послова Савезне Републике Немачке.

Овај син фолкдојчера из Мађарске (због чега је и добио надимак Јошка), рођен 12. 4. 1948. имао је прилично бурну младост. Мада му школа баш и није ишла најбоље, као омладинац припадао је једној од најрадикалнијих група студената која је учествовала у демонстрацијама из 1968, познатој као „Putzgrupe”. Њени чланови умели су да воде и праве уличне ратове са полицијом, а сличне сукобе са органима реда Фишер је имао почетком седамдесетих. Фотографије из тог периода касније су му биле и „доказ” да није класични пацифиста, односно да сасвим не искључује употребу силе када је то неопходно.

Можда му је то, много касније послужило и као алиби за чињеницу да је, као министар иностраних послова Немачке 1999. подржао бомбардовање наше земље. Тај свој став бранио је и у књизи „Црвено-зелене године – немачка спољна политика од Косова до Ирака”, а у једном од последњих интервјуа подржао је (додуше индиректно) став да Косово треба да добије независност. Иначе, Јошка Фишер је члан странке зелених постао 1982, следеће године изабран је за посланика у Бундестагу, а министар спољних послова био је у влади социјалисте Герхарда Шредера.  

ХАВИЈЕР СОЛАНА

Своје учешће у дешавањима из 1968. имао је Хавијер Солана Мадариага, свакако најчешће спомињани страни политичар у нашој земљу, у последњих десетак година. Додуше, он није био активан члан неке групе, нити истакнути демонстрант, али је као студент и млади социјалиста (рођен је у Мадриду 14. 7. 1942) подржавао протесте на европским универзитетима. Будући да је, после Мадрида студије наставио у САД (и убрзо постао физичар) тамо се, крајем шездесетих истакао у антиратном покрету и био противник рата у Вијетнаму.

Мада је, у зрелијим годинама остао левичар касније је, изгледа ревидирао ставове. Био је, прво министар иностраних послова Шпаније, а затим, у периоду од 1995. до 1999. и генерални секретар НАТО-а. Баш у том периоду северноатлантска алијанса бомбардовала је, најпре положаје босанских Срба, а потом 1999. године и СРЈ. Касније је, у нашу земљу долазио у другој улози – као високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност тако да је, по речима његових критичара наставио да нам, на овај или онај начин „запржава чорбу”.

БИЛ КЛИНТОН

Догађаји који су, крајем шездесетих потресли Европу и свет нису мимоишли ни Вилијама Џеферсона Клинтона, бившег председника САД. Он, додуше није био класични „шездесетосмаш”, тим пре што се овај покрет у САД доста разликовао од оног у Европи.

Али, остало је забележено да је, најпре као студент у Вашингтону, а потом и током студија на Оксфорду подржавао антиратне акције и покрете (што је један од рецидива ’68 ), а доста се говорило и о његовом, тадашњем настојању да по сваку цену избегне регрутацију за рат у Вијетнаму. Прича се да је слична уверења делила и његова тадашња девојка и садашња супруга Хилари Родем Клинтон, данас кандидат за председника САД.

Иначе, Бил Клинтон рођен је августа 1946. године као Вилијам Џеферсон Бајт, а касније је, по очуху узео презиме Клинтон. Председник САД био је у два мандата од 1993. до 2001. године. Остао је запамћен по многим занимљивостима (џогингу, свирању саксофона, неформалној одећи, афери са Моником Левински ), а ми га посебно памтимо по – бомбама.

ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ(/slika2)

ТАРИК АЛИ

Овај британски интелектуалац пакистанског порекла рођен је 1943. године у граду Лахоре. Почетком шездесетих емигрирао је у Британију где је, касније на Оксфорду завршио студије политичких наука, економије и филологије.

У студентског покрету 1968. имао је видну улогу и био један од његових вођа. Остао је запамћен као левичар, заклети противник колонијализма и рата у Вијетнаму. Због ангажовања у протестима Мик Џегер му је посветио своју познату песму „Street fighting man”. Остао је, углавном доследан својим ставовима, тако да и данас има критички став према политици великих сила, нарочито на Блиском и Средњем истоку. Истакао се и као плодан писац који, мада живи у Енглеској у својим делима описује миље из кога је потекао. Најпознатији романи су му „Камена жена”, „У сенци жара” и „Књига о Саладину”.

ЈИРГЕН ХАБЕРМАНС

Припадник „франкфуртске школе”, истакнути филозоф и левичар коме се приписује „пројект модерна” Јирген Хаберманс, рођен је у Дизелдорфу 1929. године. Имао је значајну улогу у протестима из 1968. године. Као професор, у Франкфурту подржавао је своје студенте и залагао се за идеје „нове левице” по чему је постао познат широм света, а био је, неретко виђен и у демонстрацијама.

Јирген Хаберманс је остао левичар мада је своје ставове, временом донекле модификовао. Он је и посланик у Европском парламенту, а занимљиви су и његови ставови према Европској унији. Он сматра да у ЕУ постоји сукоб између „интегралиста” који се залажу за продубљивање Европске уније и „интергуверменталиста” који су за њено површно проширивање при чему „остају заробљеници матрице националних држава”. Важи и за критичара спољне политике САД, а аутор је већег броја књига.

ГИНТЕР ГРАС

Овај немачки нобеловац рођен 1927. године у Данцингу (данас је то Гдањск, у Пољској) био је 1968. један од интелектуалаца који су подржавали покрет европских студената, укључујући и протесте омладине у Немачкој.

Иначе, Грас је познат као критичар нацизма и као писац „леве оријентације” који се залагао да се Немачка правилно суочи са својом прошлошћу. Зато је многе веома изненадила чињеница да је у свом делу „Љуштећи лук” Грас, недавно открио да је крајем Другог светског рата учествовао у војним формацијама нациста (био припадник СС дивизије). Иначе, остало је забележено да је он један од европских интелектуалаца који је 1999. подржао бомбардовање наше земље. На томе су му замерили многи писци, не само из Србије, већ и из Немачке и других земаља.

БЕРНАР АНРИ ЛЕВИ(/slika3)

Један од европских интелектуалца који говори о свом учешћу у догађајима из 1968. је и Бернар Анри Леви, који, иначе важи за истакнутог припадника француске нове политичке мисли. И док му једни признају активно учешће у овим дешавањима, нарочито протестима студената у Паризу, други тврде да њега, на улицама француских градова тада готово да није било.

Његови критичари му приписују и „рекламерство“, сматрајући да он упорно покушава да искористи различите конфликтне ситуације у Европи и свету како би себе истакао у први план. У том смислу они посматрају и његово ангажовање у дешавањима на просторима бивше Југославије. Из тог периода Леви је, нарочито остао упамћен по филму „Босна” из 1994. у којем је сву кривицу за сукобе у тој републици приписао српској страни, а сличан, по многима прилично једностран став задржао је и наредних година. Зато је и његов први долазак у Србију, после 1999. привукао доста пажње. Иначе, Бернар Анри Леви аутор је већег броја књига, а једна од последњих је „Амерички вертиго – стазама Токвила”.

АДАМ МИХЊИК

Студентски протести из 1968. нису били ограничени само на западну Европу. Они су одјек имали и на истоку, а посебно у Чехословачкој и Пољској. Један од, данас веома познатих интелектуалаца који је активно учествовао у тим дешавањима је и Адам Михњик.

Он је још раније, са само 17 година био оснивач „Клуба истраживача супротности” који је био нуклеус будућег, опозиционог деловања. Због свог ангажовања у догађајима из 1968. провео је годину дана у затвору, где се поново нашао у периоду од 1981. до 1984. Био је близак „Солидарности”, али се касније разишао са Лехом Валенсом, а посланик у пољском Сејму био је од 1989. до 1991. године. Важи за једног од критичара пренаглашене улоге католичке цркве у Пољској због чега је имао и доста проблема, тим пре што потиче из јеврејске породице. Угледан је писац, истраживач и новинар и један од уредника веома читаног листа „Газета виборче”.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.