Због лека сам убио Цара Мрака

ИНТЕРВЈУ

У зависности од комада, сценограф се нађе у прилици да приушти представи простор који је некада реалан, некад карикиран, гротескан, измаштан, простор стања, емоција... Некада простор са знаком историје, некада географије. Некада с једним знаком, али убојитим. Сваки пут и за сваку представу из друге области и потпуно другачије. Тако је бар код мене, каже сценограф Миодраг Табачки

Сценографије Миодрага Табачког сматрају се врхунским остварењима, метафоричним, симболичким и просторним уметничким инсталацијама. Савет Универзитета уметности у Београду доделио је недавно почасне докторате сценографу Миодрагу Табачком, редовном професору Факултета драмских уметности у пензији, и Душану Макавејеву, филмском редитељу. Табачки је током богате каријере излагао самостално и групно у земљи и иностранству, а предавао је не угледним факултетима у Великој Британији и Америци.

У ишчекивању премијерног извођења дела „Фантом из опере“ на сцени Софијског музичког позоришта за које је потписао сценографију, са Миодрагом Табачким разговарали смо о професионалном и животном искуству, чарима сценографије, позоришној запитаности…

Потичете из породице Табачки која важи за једну од она најстаријих породица у Зрењанину. Одакле она у Војводини?

Као историчар, мој отац је проучио наше стабло: наши преци су заправо били еснаф табака. Табаци су кожари и воде порекло из јужне Србије одакле су дошли у Војводину, а у Призрену постоји и данас Табачка чаршија. Моји преци су заправо били крзнари. По својој професији су добили презиме и од када је писаних књига у Зрењанину, односно Великом Бечкереку, од тада је и презиме Табачки у том граду. Данас има неколико огранака породице Табачки, сви смо вероватно истог порекла иако се сви не познајемо. Чак има и неколико породица Табачки у Београду, затим у Новом Саду, а има и у Берлину.

Борка Г. Требјешанин

ЕКРАН
Елитни популизам те-ве серија

„Кућа од карата” тражи познавање америчке политике и концентрацију да би се пратила. Популарне те-ве серије ушле су у политичку културу, па је понекад немогуће схватити текст у новинама ако нисте гледали „Домовину” или „Игру престола”

Кевин Спејси у претходним епизодама серије „Кућа од карата“

Чим се прошлог месеца вратила на Нетфликс, Клер Андервуд је као прва америчка председница поручила да је готово „с владавином средовечних белих мушкараца”, погађајући управо oно што једнима у Америци данас улива наду, а другима страх.

И поред нижих рејтинга него ранијих година, финале Куће од карата погледали су милиони гледаоца широм света. Шеста, последња сезона је коментарисана у најважнијим светским медијима, потврдивши да су серије постале најзначајнији културни догађаји. Осим неоспорним квалитетом, наметнуле су се и политичком тематиком и алузијама на садашњи тренутак попут алузије Клер Андервуд на покрет оснаживања жена и мањина. Најпопуларније серије се поигравају са страховима и надом данашњих људи чак и кад на први поглед обрађују нешто сасвим друго као што Даунтонска опатија обрађује британску аристократију на почетку 20. века. Више нису лака забава – Кућа од карата тражи познавање америчке политике и концентрацију да би се пратила. Ушле су у политичку културу, па је понекад немогуће схватити текст у новинама ако нисте гледали Домовину или Игру престола. До срца гледалаца стигло се и путем огромних буџета, сјајних сценариста, редитеља и глумаца. ХБО је приступачна забава, као и Нетфликс, доступан на свим уређајима и у стању да вам омогући да епизоде гледате било кад, било где, па и све одједном (бинџовање).

Јелена Стевановић

ЛАУРЕАТ НАГРАДЕ „ДАРКО КРАЉИЋ“
Херби Хенкок пасује уз кисеоник

Почео сам да свирам на дедином клавиру и прилично сам га уништавао у дечачком узрасту. Успео сам врло брзо да отворим онај доњи део пијанина, испод дирки, и нацртао сам на полеђини дрвене кутије пет линија и у њих урезао ноте, тачније своју прву композицију на стихове Драгана Лукића, каже Зоран Симјановић, композитор

Зоран Симјановић: Ако не ствараш лако, онда немој ни да компонујеш (Фото: Анђелко Васиљевић)

Флојд је мудар, храбар, лудо вози, тврди се у познатим стиховима Марине Туцаковић o јунаку из филма Национална класа, а његов карактер и душу музички је описао Зоран Симјановић, и то тако да после прва два такта већ знамо о чему је реч. Баш као и Флојд, и Симјановић се са својим композиторским умећем провозао, у пет деценија каријере,  кроз 66 играних филмова. Немогуће је све поменути, али је довољно рећи: Маратонци, Балкан експрес, Специјално васпитање, Мирис пољског цвећа, Петријин венац, Сјећаш ли се Доли Бел, Отац на службеном путу... У том значајном опусу је и 50 телевизијских филмова и серија, споменућемо култну Грлом у јагоде, потом више од 50 цртаних и кратких филмова, 45 позоришних представа и 500 рекламних спотова. Да кажемо да су шпице за ТВ Дневник (од 1980), Културни и Спортски дневник, Радио Студио Б (од 1970) и за разноврсне квизове такође дело Симјановића. На његовом професионалном путу нашле су се и бројне награде. Између осталих, две Златне арене. Најновија награда Дарко Краљић је она коју је нашем саговорнику скоро доделило Удружење композитора Србије (УКС). И то је повод за овај разговор уприличен недавно у Симјановићевом студију на Дорћолу, који красе оргуље из времена Елипса и електрични клавир на којима је стварана музика за Грлом у јагоде.

Биљана Лијескић

ИНТЕРВЈУ
Сусрет са Београдом је као Битлманија

И даље сам музичар Симпли реда и сви музичари тог бенда одувек ме подстичу да напредујем. Мик, фронтмен Симпли реда, ми је стварно отворио очи за џез током дугих турнеја и путовања нашим аутобусима. Његово знање и љубав према џезу су невероватни, каже клавијатуриста Дејвид Клејтон

Дејвид Клејтон (Фото Винс Баркер)

Дејвид Клејтон из Симпли реда, један од најталентованијих клавијатуриста нашег доба, недавно је објавио деби соло албум Магнезијум. Стицајем околности, албум је доживео светску премијеру управо у Србији, на таласима Радија 202. Магнезијум доноси нежну, опуштајућу клавирску музику у духу џеза, понегде уз електронски звук, а у завршној нумери Шербет (Sherbet) појављује се и саксофониста Симпли реда Ијан Киркхам. Занимљиво је да је, поред дигиталног, доступно и издање на белом винилу, пошто су ЛП плоче поново у моди. Плочу са ручно исписаним аутограмом уметника и дигиталну верзију Магнезијума лако могу набавити и љубитељи музике из Србије (преко веб-сајта и странице Херисон рекордс из Лондона). Припрема се и Клејтонова солистичка турнеја поводом промоције албума, а намерава да том приликом наступа и у Србији. Овим поводом Дејвид Клејтон дао је интервју за Политику, а разговарали смо и о успоменама које га везују за Београд и његовој сарадњи са Симпли редом, Џорџом Мајклом, Бобом Марлијем, Робијем Вилијамсом, Депеш Модом и многим другим познатим музичарима и бендовима.

Шта је била иницијална каписла за стварање албума „Магнезијум”?

Често бих импровизовао и свирао клавир после тонских проба током турнеја, пошто увек имам собу са клавиром за себе, коју додуше користимо и за распевавање пратећих вокала пред концерте. Почео сам да снимам неке такве тренутке и схватио да међу тим импровизацијама има врло пристојних мелодија и тема. Чим ми се указала прилика да снимам професионално своје клавирске комаде, урадио сам импровизације на неке од тих тема. Резултат свега тога су мелодије уткане у Магнезијум.

Ивана Николић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ